Home / Timocka krajina / Knjaževac / ISPOVEST MAJKE UBIJENE JOVANE DENČIĆ (17) IZ KNJAŽEVCA

ISPOVEST MAJKE UBIJENE JOVANE DENČIĆ (17) IZ KNJAŽEVCA

Oštrio nož pred žrtvom

By Zivorad Igic

ISPOVEST MAJKE UBIJENE JOVANE DENČIĆ (17) IZ KNJAŽEVCA

thumb_10knjazevac-progovorilamajkaubijenejovane2.jpg

Jadranka Durmišević, Jovanina majka, koju je nevečani suprug Senad Redžić (24) ubio sa 17 uboda nožem, tvrdi da je ubistvo njene ćerke moglo biti sprečeno

KNJAŽEVAC – Nakon što je Okružno tužilaštvo u Zaječaru podiglo optužnicu protiv Senada Redžića (24) iz Knjaževca, koji je 9. juna ove godine u Centru za socijalni rad u prepodnevnim satima naočigled brojnih službenika sa 17 uboda nožem usmrtio nevenčanu suprugu Jovanu Denčić (17), majka ubijene Jovane Jadranka Durmišević odlučila je da progovori za javnost i ispriča pakao kroz koji je prolazila njena kćerka.

Nije sahranjena

Telo Jovane Denčić nalazi se u zajedničkoj grobnici Komunalnog preduzeća u koju se smeštaju pokojnici bez grobnog mesta. „ To mi je još jedna otvorena rana. Nemam novca da joj kupim grobno mesto. Trenutno sam bez posla, ali svaki dinar štedim da je dostojno sahranim. Svakodnevno odlazim na groblje i tamo plačem“, kaže kroz suze Jadranka. Jovanina i Senadova dvoipogodišnja kćerkica nakon ubistva je smeštena je u hraniteljsku porodicu.

Morala da ćuti

U vreme kada se desilo ovo ubistvo koje je potreslo Knjaževac, u medijima je u Centru za socijalni rad prećutana istina da je Senad i ranije maltretirao i zlostavljao nesrećnu Jovanu, kao i podatak da je ona bila smeštena u hraniteljsku porodicu odakle je prisilom odvedena. Senad je predstavljen kao ludo zaljubljen čovek koji ubija jer ga žena ostavlja. – Tada sam imala nalog da o predmetu ne govorim dok se ne završi procedura – kazala nam je u telefonskom razgovoru Snežana Nikolić, direktorka knjaževačkog Centra za socijalni rad. – Rečeno mi je da se javnost blago dozira informacijom. – Mislim da je ovdašnji Centar za socijalni rad zatajio i da je mogla biti sprečena smrt moje kćerke – plačući priča Jovanina majka dok na grudi

privija sliku ubijene kćerke. – Nedelju dana pre ubistva Senad je Jovanu maltretirao i zlostavljao, kao i mnogo puta ranije. Svezao joj je ruke i noge i prislonio je uza zid. Najpre ju je šamarao unoseći joj žilet u lice, onda je počeo da je udara pesnicama po stomaku. Potom ju je ujeo za nos i napravio joj rupu iz koje je obilato tekla krv. Jovana je uspela pred zoru da pobegne kroz prozor kupatila. Otrčala je pravo u policiju i patrola ju je odvezla u hitnu službu. Posle ovoga Centar ju je smestio u hraniteljsku porodicu. O svemu ovome postoji dokumentacija. Senad je nekako doznao gde je ona i uspeo da je pod pretnjom odvede svojoj kući. Te noći sam je svuda tražila, obišla sam sve ulice, parkove, a onda sam došla u policiju.

Otmica

Jadranka tvrdi da je te noći u policiji molila da nešto preduzmu, jer je Senad oteo njenu maloletnu kćerku. – Rekla sam ako sada ne odete ubiće mi dete – priča kroz suze Jadranka. – Patrola je otišla u njegovu kuću i tamo zatekla Jovanu koja je stojeći iza Senadovih leđa rekla da će narednog jutra otputovati za Pirot. Dva dana kasnije Senad je ubio Jovanu. Smatram da je Centar za socijalni rad trebalo da pošalje Jovanu u neku hraniteljsku porodicu van grada, kako Senad ne bi saznao gde se ona nalazi. S obzirom da su znali koliko je Senad maltretirao Jovanu, zlostavljao je i pretio nikako nisu smeli da ih zovu zajedno na razgovor. Nikada mi neće biti jasno zašto mi Jovana nije vraćena kada sam još prvi put prijavila njen nestanak. Jadranka priča da je Jovana imala samo 14,5 godina, a Senad 19 kada se zaljubila u njega. Toliko se zaljubila da je pobegla od majke i počela da živi s njim. Policiji je prijavila njen nestanak, ali joj Jovana nije vraćena.

Bežala

– Ne razumem zašto niko nije mogao da je zaštiti – pita potreseno majka ubijene Jovane. – Zar nije mogla da bude smeštena u Dom za maloletne delinkvente. Ona je bila maloletna i zavedena. Nakon nekoliko meseci zajedničkog života Senad je počeo da je maltretira. Bezbroj puta je bežala i vraćala mu se. Nekada se sama vraćala jer joj je bilo žao njihove zajedničke ćerkice, a nekada je to činila pod pretnjom. Bezbroj puta sam prijavljivala policiji da je zlostavlja, o čemu postoje zapisnici. Ne krivim policiju, oni su radili svoj posao, ali nikada neću razumeti ljude iz Centra za socijalni rad. On je 17 puta ubo nožem moju kćerku, to nije trajalo sekundu ili dve. Zar niko nije mogao da reaguje, podigne na njega kompjuter ili stolicu. Jedna socijalna radnica mi je kasnije ispričala da je videla kako je Senad klečao nad mojom Jovanom i zarivao joj nož u telo. On je bio sakrio nož iza leđa, a na ulazu u centar, gde su ih bili pozvali na razgovor, nije bilo obezbeđenja koje bi ga pretreslo. Pre toga je pred mojom Jovanom cele noći oštrio nož kojim će je ubiti. Vrata i prozore je zakucao ekserima da ne može da pobegne.

Ekipa Glasa javnosti

Leave a Reply

x

Check Also

Javna akcija CKR : Dečja prava u priči i praksi ( Foto & Video)

Povodom realizacije projekta „Dečija prava u priči i praksi“ Centar za kreativni ...