Home / Obaveštenja / Večeras je Bogojavljanje – VEČERAS U PONOĆ POGLEDAJTE U NEBO I ZAMISLITE ŽELJU

Večeras je Bogojavljanje – VEČERAS U PONOĆ POGLEDAJTE U NEBO I ZAMISLITE ŽELJU

     18.01.2014
Julianski (stari) kalendar:
    
05.01.2014

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju. Danas je zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja i prvi je dan poslije Božića kada pravoslavni vjernici poste.

A noćas, tačno u ponoć, pogledajte u nebo i zamislite želju.

Prema predanju, u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju.

Veliki broj ljudi bude budan cijele
noći. Jedan dio zamisli želju tačno u ponoć. Želja, kakva god da je mora
biti jasna i glasna, nedvosmislena…

Anegdota

Pripovijeda se kao anegdota da je neki
nestrpljiv čovjek, proturivši u bogojavljenskoj noći glavu kroz prozor i
zureći u nebesa, zbrzan, umjesto da poželi ćup zlata veliki k’o glava,
pogriješio i zaželio glavu k’o ćup zlata. Bog mu želju usliši, ali,
umjesto ćupa zlata, dobi samo glavu veliku k’o ćup, koja mu osta
zaglavljena u prozoru.


U slavu Jovana Krstitelja

Prema
hrišćanskom učenju, Bogojavljenje je jedan od najvećih praznika. Na taj
praznik, na Jordanu je prvi put objavljena tajna Svete Trojice i prvi
put su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti Duh, koji je u trenutku
krštavanja, u obliku svjetlosnog goluba, sletio na glavu Isusa Hrista.

Sina Božjeg krstio je na Bogojavljenje Jovan Krstitelj, a predanje kaže
da su se u trenutku krštenja nebesa otvorila i čuo se glas Boga: „Ovo
je Sin moj ljubezni, koji je po mojoj volji“.

Bogojavljenje se slavi uvijek 19. januara, uoči praznika posvećenog svetom Jovanu Krstitelju.

U narodu se praznik Bogojavljenje, kojim
se završavaju nekršteni dani (12 dana poslije Božića) kada nema
krštavanja, jer Isus Hrist još nije bio kršten, zove i Vodice ili
Vodokršće.

Ta imena potiču od bogojavljenske vodice koja se tog
dana u crkvi osveštava i dijeli narodu, jer se vjeruje da ima
čudotvornu moć.

ubota 18. januar (5.jan) Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan post
Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan

Kada
Dioklecijan objavi gonjenje hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt beše
prvi koji postrada za Hrista. On beše izveden pred cara, i car mu
zapreti smrtnom kaznom, ako se ne odreče Hrista. Na tu pretnju hrabri
episkop odgovori caru: „Stoji napisano: ne bojte se onih koji ubijaju
telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast kad mojim telom, čini s
njim što ti drago”. Bi mnogo bijen, glađu mučen i istjazavan na razne
načine. Najzad car dozva nekog mađioničara, Teonu, da Božjem čoveku
nekako mađijama doskoči. Teona rastvori u vodi najjači otrov i dade
Teopemtu da ispije. Teopemt prekrsti čašu i ispi otrov. Videv Teona, da
njegov otrov ništa ne naškodi Teopemtu, on se okrete k caru i uzviknu: „I
ja sam hrišćanin, i klanjam se Raspetome”. Obojica biše na smrt osuđeni:
Teopemta mačem posekoše, a Teonu živa u zemlju zatrpaše, 298 godine.
Česno postradaše i građani Carstva Hristovoga postadoše.

Tropar (glas 4):Mučenici
Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe
Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i
nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.
Sveti prorok Mihej I

Savremenik
proroka Ilije. Prorekao opakom caru Ahavu pogibao u ratu s Asircima (I
car 22; II Dnev 18). Proricao je sve usmeno i nije pisao ništa. Drugi
je, pak, bio onaj Mihej koji je prorekao rođenje Gospoda u Vitlejemu, i
knjigu proročanstva napisao.

Prepodobna mati Sinklitikija

Poreklom
iz Makedonije. Vaspitana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka
imala je mnogo prosaca, no ona ih sve odbije i odbegne iz roditeljske
kuće u manastir. U najvećoj uzdržljivosti, bdenju i molitvi poživi do
osamdeset godina. Njene pouke monahinjama oduvek su smatrane pravim
duhovnim biserom, jer ova pravednica nije došla do visoke mudrosti kroz
knjige, nego kroz stradanje, muku, danonoćno razmišljanje i duhovno opštenje s
višim božanskim svetom. Preselila se dušom u taj viši svet 350. godine.
Sveta Sinklitikija između ostaloga govorila je: „Ako je vreme posta,
nemoj se otkazivati posta tobož zbog bolesti, jer gle i oni koji ne
poste, padaju u iste bolesti“. Još je govorila: „Kao što se otkrito
blago brzo razgrabi, tako i dobrodetelj, kada se razglašava, pomračuje se
i gubi“.

Prepodobna Apolinarija

Kći
Antimija, namesnika maloletnog cara Teodosija Mlađeg. To mu beše
starija kći, dok mu mlađa beše luda. Ne htede se Apolinarija udavati,
nego se u srcu obruči Hristu i udalji u pustinju Misirsku. U muškom odelu i
pod muškim imenom Dorotej, ona stupi u muški manastir gde se
podvizavala uznoseći duh svoj neprestano k Bogu i goreći ljubavlju prema
Tvorcu svome. Carskom namesniku Antimiju posavetuje neko da pošalje svoju
ludu kći pustinjacima, da joj čitaju molitvu. I po promislu Božjem
dogodi se da svoju ludu sestru isceli starija sestra silnom molitvom.
Tek kada se Apolinarija upokoji, objavi se tajna da ona nije bila muško
no žensko. Mužestvena hrabrost ove svete device ostala je primerom i
podstrekom kroz vekove mnogima, koji misle o svome spasenju. Upokojila se
470. godine.

Zbog Boga i duše nevine device

Postadoše Hristu verne sledbenice.

Naslade i raskoš i smeh ostaviše

Angelskome svetu duše uzvisiše;

U telima slabim luče zapaljene,

Duhom Svetim duše divno osvetljene

Vekovima svetle i put ukazuju,

C angelima svetim na nebu likuju.

Apolinarija i Siklitikija,

U srcima vašim Duh Sveti zasija,

On vas i utvrdi, On vas vede, uči,

On vas unevesti i Hristu obruči,

Molite se za nas, čudne isposnice,

Junakinje hrabre, besmrtne device.
RASUĐIVANJE
Plod, plod, i samo plod traži
Gospod od svakog živog drveta što se čovek zove. Dobar plod je
bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo što čovek ima
i uživa, kao: položaj, vlast, čast, zdravlje, novac, učenost — sve je to
samo lišće na drvetu. „Svako drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u
oganj baca“ (Mat. 3, 10). Čak i nehrišćanski narodi cenili su dobra dela
više nego lepe reči. Kudikamo više to mora biti pravilo za sledbenike
Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici
špartanski, neki starac hođaše od klupe do klupe tražeći mesta da sedne.
Atinjani mu se podsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac priđe
Špartancima, svi skočiše na noge i ponudiše mu mesto. Videći to Atinjani
pohvališe Špartance krasnorečivim pohvalama. Na to im Špartanci
odgovoriše: „Atinjani znaju šta je dobro, no ne tvore dobro.“ Ko tvori
dobro, taj liči na drvo koje donosi dobar plod domaćinu svome. A izvor
dobra u čoveku jeste dobro, bogoljubivo srce.

SOZERCANJE
Da sozercavam savršenstvo prvoga čoveka, Adama i to:

1. njegovu blizinu Bogu,

2. njegovu silu, mudrost i krasotu od Boga,

3. dragovoljno pokoravanje cele prirode vlasti bezgrešnog Adama.

BESEDA

o nemoći našoj bez Hrista Gospoda

Bez mene ne možete činiti ništa (Jov. 15, 5)

Gospod naš nije imao običaj da govori preuveličano. Ničije reči u
svetu nisu odmerenije od Njegovih. Pa kad On kaže, da mi bez Njega ne
možemo činiti ništa, onda to tako treba bukvalno razumeti i primiti. On
govori ovde o dobru a ne o zlu; nikakvo dobro mi ne možemo činiti bez
Hrista, mimo Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac i
nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ie stoji van Njega, kao što
nikakvo zlo ns stoji u NJsmu. Ja sam čokot, a vi loze, rekao je On. Šta
mogu loze bez čokota? Mogu li rasti i plod doneti? Ništa, osim postati
gorivom.

Može čovek misliti koliko hoće, no ne može nikada zamisliti jedno
istinsko dobro koje nije u Hristu, i koje ne ističe iz Hrista. Ako neko
rekne, da on čini dobra i čovečna dela mimo Hrista, znajte, da su ta
njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od sujete, bilo od
skrivenog sebičluka. Jer čovek bez Hrista isto je što i loza bez čokota.
To nam je sam On kazao. Čokot je skriven i ne vidi se, a loza se vidi.
Ipak i grožđe na lozi i sama loza zavise od čokota. Čokot svekolikog
dobra raste iz srca Boga Oca i naleva se slašću Duha Svetoga.

Gospode Bože Trojedini, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik  
sreda 1. januar (19.dec) Sveti mučenik Bonifatije post
četvrtak 2. januar (20.dec) Sv. Ignjatije Bogonosac; Sv. Danilo, Drugi Arh. srpski
(Pretprazništvo Roždestva)
post
petak 3. januar (21.dec) Sveta mučenica Julijana; sveti Petar Kijevski post
subota 4. januar (22.dec) Sveta velikomučenica Anastasija post
neđelja 5. januar (23.dec) Svetih 10 mučenika Kritskih; prepodobni Naum Ohridski (Oci) – Tucindan post
ponedeljak 6. januar (24.dec) Sveta prepodobnomučenica Evgenija – Badnji dan post
utorak 7. januar (25.dec) +++ ROŽDESTVO HRISTOVO – BOŽIĆ
sreda 8. januar (26.dec) +++ SABOR PRESVETE BOGORODICE
četvrtak 9. januar (27.dec) +++ SVETI PRVOMUČENIK I ARHIĐAKON STEFAN
petak 10. januar (28.dec) Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
subota 11. januar (29.dec) Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih
neđelja 12. januar (30.dec) Sveta mučenica Anisija; prepodobna Teodora
ponedeljak 13. januar (31.dec) Prepodobna Melanija; sv. Dositej Zagrebački Ispoved.
(Odanije Roždestva)
utorak 14. januar (1.jan) +++ OBREZANJE GOSPODNJE; SV. VASILIJE VELIKI (NOVA GODINA)
sreda 15. januar (2.jan) Prep. Serafim Sarovski; sveti Silvestar (Pretpr. Bogojavljenja)
četvrtak 16. januar (3.jan) Sveti prorok Malahija; sveti mučenik Gordije
petak 17. januar (4.jan) Sabor 70 svetih apostola; sveti Jevstatije srpski
subota 18. januar (5.jan) Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan post
neđelja 19. januar (6.jan) +++ BOGOJAVLJENJE
ponedeljak 20. januar (7.jan) +++ SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – JOVANJDAN
utorak 21. januar (8.jan) Sv. muč. Julijan i Vasilisa; pr. Georgije Hozevit; sv. Grigorije Ohridski
sreda 22. januar (9.jan) Sveti mučenik Polievkt; sveti Filip Moskovski post
četvrtak 23. januar (10.jan) Sveti Grigorije Niski; prepodobni Dometijan
petak 24. januar (11.jan) Prepodobni Teodosije Veliki; prepodobni Mihailo post
subota 25. januar (12.jan) Sveta mučenica Tatijana; ikona Mlekopitateljica
neđelja 26. januar (13.jan) Sveti mučenici Ermil i Stratonik (Odanije Bogojavljenja)
ponedeljak 27. januar (14.jan) +++ SVETI SAVA – PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI
utorak 28. januar (15.jan) Prepodobni Pavle; prepodobni Gavrilo Lesnovski
sreda 29. januar (16.jan) Časne verige Svetog apostola Petra; prepodobni Romilo Ravanički post
četvrtak 30. januar (17.jan) Prepodobni Antonije Veliki
petak 31. januar (18.jan) Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim Arhiepiskop srpski post
http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs – http://www.zenskiportal.me

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Prema predanju u bogojavljenskoj noći otvara se nebo, a ko to opazi, Bog će mu ispuniti svaku želju. Danas je zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja i prvi je dan poslije Božića kada pravoslavni vjernici poste.

Leave a Reply

x

Check Also

Knjaževac : POČELA „ČITAONICA IGRAONICA“

Na Dečjem odeljenju Narodne biblioteke „Njegoš“ počela je realizacija edukativno zabavnog programa ...