Home / Drugi pišu / Šta očekuju proizvođači višanja iz knjaževačkog kraja (Video)

Šta očekuju proizvođači višanja iz knjaževačkog kraja (Video)

Opština Knjaževac je četvrta po veličini u Srbiji i deseta opština u Evropi po proizvodnji višnje. U 85 knjaževačkih sela teško je naći nekoga ko nema bar nekoliko stabala. Veliki proizvođači gaje to voće i na nekoliko desetina hektara. Kada je dobra godina, u tom kraju može da rodi i više od 20 hiljada tona višnje. Voćare knjaževačkog kraja, kao i svake godine, ne brine da li će i kome prodati robu, već cena.

Iako lekar u knjaževačkom zdravstvenom centru, Boban Marinković nije uspeo da pobegne od porodične tradicije – proizvodnje višnje.

“To je bilo gotovo iz nužde trebao mi dodatni prihod tokom školovanja. Danas je to već sasvim druga priča, nije nam neophodan taj novac ali se osladi kada u sred leta dođe dobra para”, kaže Boban Marinković.

U Knjaževcu je pod višnjama 2.000 hektara, tačnije zasađeno je dva miliona stabala. Oko 1.500 domaćinstava bavi se proizvodnjom ovog voća i taj broj se iz godine u godinu povećava jer proizvođači imaju siguran plasman višnje.

U svežem ili zamrznutom stanju višnju otkupljuju velike kompanije. Najviše nekadašnji knjaževački gigant Džervin, koji je 2013. ponovo pokrenuo preradu voća i povrća. Imaju i zasade na 111 hektara.

“U knjaževačkom regionu je zastupljena oblačinska višnja iz razloga što je dosta otporna na većinu bolesti i štetočina s jedne strane, s druge strane prvenstveno se koristi u industriji”, kaže Vladan Trandafilović sa Odseka za biljnu proizvodnju, “Džervin”.

“Mi u našoj fabrici koristimo višnju koja je već prošla finalnu preradu kod hladnjačara na godišnjem nivou od 90 do 120 tona višnje i koristimo isključivo oblačinsku višnju sa naših prostora”, kaže Biljana Milenković, direktor proizvodnje “Desing”.

Voće otkupljuje, a proizvođačima pomaže, i zemljoradnička zadruga “Gorica”, jedna od dve koje su opstale u Knjaževcu.



“Dajemo repromaterijal neophodan što bi podrazumevalo jesenje đubrivo, prolećno đubrivo, pesticide, rezervne delove, neretko i mehzanizaciju. Možda specifično za nas je i što vršimo uslugu hemijske zaštite, mašinske usluge kooperantima”, kaže Saša Milikić, direktor zadruge “Gorica” iz sela Velevac.

“Mi smo u poslednjih pet godina preko fonda za razvoj poljopriverde uložili preko 150 miliona u razvoj poljoprivrede. Davali smo 80 odsto za nabavku sadnog materijala, za mehanizaciju 50 odsto”, ističe Marko Stojanović, pomoćnik predsednika Opštine za privredu i poljoprivredu.

Do punog roda višnje čeka se pet godina. Ako je ne uništi grad ili žilogriz, po hektaru može da rodi i do 15 tona.

“Kad platim i radnike, odbijemo novac koji smo dali za hemijska sredstva, đubrivo i svu obradu, mislim da i dalje može da se živi od višnje”, navodi Boban Marinković.

“Pa u suštini više se isplati nego druge ratarske kulture, od kukuruza, pšenice, sigurno više, e sad ove godine kažu biće dobra cena, a mi ćemo videti”, navodi voćar Miljan Stefanović iz sela Kaličine. Kaže da očekuje da cena bude veća od 70 dinara.

Ipak, konačna cena znaće će se krajem juna i početkom jula, kada počne berba.

Link do video priloga



Izvor RTS

x

Check Also

Održan Protest “Jedan od pet miliona” u Knjaževcu

Na Trgu oslobođenja u Knjaževcu večeras je održan  peti protest “Jedan od ...

%d bloggers like this: