Home / Drugi pišu / ROĐEN U KNJAŽEVCU, UNAPREDIO KLADOVO, ŽIVEO ZA IDEALE

ROĐEN U KNJAŽEVCU, UNAPREDIO KLADOVO, ŽIVEO ZA IDEALE

Ljubiša Veselinović - borba za Beograd 19.10.1944.

Ljubiša Veselinović – borba za Beograd 19.10.1944.

Ljubiša Veselinović jedan je od retkih savremenika 20 veka  koji su karijeru i život založili za ideale. Rodjen je 1914.godine u Knjaževcu. Bio je borac Prve i Druge proleterske brigade, ujedno i komandant brigade. Oslobodilac je Beograda u krvavim borbama oktobra 1944.g.

U svojstvu predstavnika Jugoslavije u Komitetu Đerdapske rečne uprave, međunarodnom regulatornom telu za plovidbu Djerdapom u period januar 1965-  oktobar 1976.g. ostvario je izuzetne rezultate i na polju zaštite nacionalnih interesa  I kroz doprinos stasavanju  Kladova u moderan grad.




Iz protesta zbog iznevernih ideja od strane nekadašnjih saboraca, 10 godina nakon što je napustio Kladovo, oduzeo je sebi život.

Slavoljub Đukić sačuvao je od zaborava lik i gest junaka- oslobodioca Beograda, komandanta Druge proleterske brigade:

“23.marta 1986. NIN objavljuje pismo uredništvu Ljubiše Veselinovića, iz koga samo što suze ne izviru… Jedan je od fakultetski obrazovanih partizana koji su posle rata zauzimali visoke položaje… U obraćanju javnosti Ljubiša uzdiše nad potresnim krahom raspadajuće države koju je stvarao, osuđuje nacionalne predvodnike i oplakuje svoje mrtve drugove… Petnaest dana posle toga došao je kolima ispred Groblja oslobodilaca Beograda, i metkom iz pištolja oprostio se od života. Da ne bude zabune, sve je prethodno, službeničkom preciznošću, zabeležio na hartiji. Policiju je izvestio da sebi oduzima život ‘pucanjem u desnu slepoočnicu revolverom marke ‘broving’ br.67826′, i da to čini ‘pod punom svešću’. Rodbinu je obavestio da “nikom ništa ne duguje“; redovno je plaćao ‘infostan’, struju, telefon. ‘Štedne knjižice koristiti po propisima a stan osposobiti da se vrati državi.’ Od prijatelja se oprostio elegantnim pozdravom, kao čovek koji se na svoj način pobrinuo za svoje nevolje: ‘Treba da se gubim, budite mi srećni i veseli!“

U  završnoj sceni knjige Milomira Marića “Deca komunizma“  postoji zapis:

Najdalje je, ipak, otišao nekadašnji komandant Druge proleterske brigade i rukovodilac u železnici Ljubiša Veselinović. On se 7. aprila 1986. godine ubio revolverskim hicem ispred Spomenika oslobodiocima Beograda u znak protesta „zbog potpune razbucanosti Jugoslavije“, kako stoji u pismu koje je ostavio za predsednika CK SKJ:

„Neodgovorno ponašanje rukovodećih političara, u stvari povampirenih srednjovekovnih knezova i buljubaša, zaslepljenih vlašću u svojim nahijama, kompromitovalo je rezultate NOB-a i Revolucije. Nacionalizam i separatizam, gori nego oni pre 1941. godine, posejali su raznovrsne deobe među narodima Jugoslavije i doveli njenu radničku klasu do ivice raspadanja.“ „Moja odluka da na ovaj način završim svoj životni put“, poručio je Veselinović, „sazrevala je nekako uporedo sa nazadovanjem nove Jugoslavije – sa njenim upornim prelaženjem iz ranog socijalizma u kasni feudalizam. Podvlačim da mi nije stalo do neke spektakularnosti, već do postizanja određenog efekta. Naime, ako ovaj moj protest – samoupucavanje (samospaljivanje je bolno, anahrono i ima u sebi nečeg religioznog) – podstakne na razmišljanje ljude u državnim i partijskim forumima, onda neće biti uzaludan. A ako – kao i mnogi slični vapaji – ne dopre do ušiju i savesti glavnih režisera današnjice, onda neka se i ova moja žrtva priključi masi od milion i sedam stotina hiljada uzidanih u temelje zamišljene, slobodne, socijalističke i jedinstvene Jugoslavije.“

Čini se da motiv ovog gesta nije proizveo očekivani efekat- budjene savesti “režisera  današnjice“, bar ne onih ka kojima je direktno bio usmeren.


Autor: Ranko Jakovljević

TK Magazin – Naslovna

x

Check Also

Hrišćansko kulturno nasleđe na području Timočke eparhije

U galeriji Zavičajnog muzeja u četvrtak, 16. novembra u 18:00 časova, biće ...