Home / Drugi pišu / Preko 3.000 hektara pod novozasađenim voćem u Knjaževcu

Preko 3.000 hektara pod novozasađenim voćem u Knjaževcu

3.000 HEKTARA ZEMLJE U OPŠTINI KNJAŽEVAC JE POD NOVOZASAĐENIM VOĆEM – NOVE PODSTICAJNE MERE U OBLASTI PČELARSTVA – ZNAČAJNA SREDSTVA U OVOJ GODINI ĆE BITI IZDVOJENA ZA SREĐIVANJE PUTEVA KA SELIMA, KAO I ATARSKIH PUTEVA – OSIM ULAGANJA U PUTNU INFRASTRUKTURU U KNJAŽEVAČKIM SELIMA, U PLANU JE IZGRADNJA MOSTA KOD DOMA KULTURE, KAO I BRANE NA TIMOKU, KOD PIJACE ČIME ĆE SE TAJ DEO GRADA UČINITI JOŠ ATRAKTIVNIJIM 

„Na osnovu mera podrške poljoprivrednim proizvođačima opština Knjaževac je među prvima u Srbiji. Zahvaljujući subvencijama samo u delu voćarstva, blizu 3.000 hektara već sada je na teritoriji opštine Knjaževac pod novozasađenim voćem i to nas svrstava na ubedljivo prvo mesto po površinama pod voćem u Srbiji, i ako se uzme u obzir da je to urađeno za svega šest godina, to je onda zaista veliki rezultat“, istakao je za Magnum radio prvi čovek opštine Knjaževac Milan Đokić, obrazlažući trenutnu situaciju u oblasti poljoprivrede. Đokić je napomenuo da ga posebno raduje činjenica, da su korisnici subvencija uglavnom mladi ljudi.

„To me zaista raduje, nadam se da će tako biti i u narednom periodu. Moram da napomenem, da najviše interesovanja ima za zasade višnje, ali se javlja i interesovanje za dunju, šljivu, poslednjih godina i za razne sorte oraha. Mi nikome nismo dirigovali koje će voće da sadi, ljudi su se sami opredelili, a na nama je bilo da im subvencionišemo sadni materijal u iznosu od 80 procenata. U delu pčelarstva smo takođe uveli neke nove programe, kao što su podizanje zasada medonosnog bilja, a već godinama unazad subvencionišemo nabavku košnica i rojeva. Tako da smo i u tom delu inicirali da veliki broj onih ljudi koji nema zemlju, može da se bave voćarstvom ili ratarstvom, da u pčelarstvu mogu da ostvare za sebe neki dodatni prihod, ili možda čak da se potpuno posvete tome. Puno mladih ljudi ima, pa i čitavih porodica, koji su se opredelili da se profesionalno bave pčelarstvom, i imaju prilično velike brojeve košnica. U kompanijama kao što je recimo „Timomed“, imaju stabilnog partnera, naše Udruženje pčelara je takođe jako aktivno, tako da smo u tom delu napravili značenje rezultate. Nažalost projekat zadruge koji smo hteli da realizujemo jer nam je bila obećana pomoć od strane ministra Krkobabića, nismo uspeli, jer je ta finansijska pomoć izostala, iako smo spremili svu dokumentaciju, ali smo to nadomestili time što smo počeli da ulažemo novac u preradne  kapacitete“, istakao je Đokić i dodao:




„Mi ne želimo da sa teritorije opštine Knjaževac poljoprivredni proizvodi, bar ne u  većem obimu, idu kao sirovina već da se ovde na teritoriji Knjaževca prerade u neki poluproizvod ili gotov proizvod, pa smo prošle godine subvencionisali, finansijski podržali, dve mini sirane, dva naša poljoprivredna proizvođača, dva stočara. Oni su dobili po 100 i nešto koza, finansijsku pomoć. Takođe, subvencionisali smo i podizanje jedne mini klanice za sitnu stoku koja će početi sa radom, ja se nadam, u narednim mesecima jer takav objekat ne postoji na teritoriji Knjaževca, i svi oni naši ljudi koji čuvaju i koze i ovce, praktično imaju problem kao da to stave u promet na jedan legalan, i zakonom predviđen način, a da pritom ostvare subvencije koje država ima. Želja nam je, i stalno pozivamo i naše voćare, da se udružuju, da svoje voće prerađuju a mi smo tu da im i kroz program koji imamo, finansijski pomognemo da obezbede određene preradne kapacitete, postrojenja, mašine, ne govorim ovde o fabrikama, halama od 1.000 kvadrata, o stotinama zaposlenih radnika, već govorim o kućnoj preradi, kućnim preradama, domaćoj radinosti.  Ovde se govori o nečemu što je na Evropskom tržištu već odavno, ali i na srpskom tržištu, sve traženija i sve aktuelnija roba“.

Milan Đokić ističe i da stalno oscilirajuće cene voća prave velike probleme.

„Na primer, cena višnje ide, na petogodišnjem nivou, od pola evra, pa do 1,20. Prošle godine je bilo mnogo problema jer kupinu niko nije hteo ni da otkupljuje, posle je cena bila zabrinjavajuće niska, potpuno nerentabilna i to su sve problemi na koje mi ne možemo da utičemo, tržište kaže svoje, ali mi možemo da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da se udruže, da im kupimo nešto od opreme, da im finansiramo kupovinu opreme, da im možda stavimo na raspolaganje neko seosko domaćinstvo, neku školu, da im sredimo te objekte kako bi od svojih proizvoda napravili neke gotove proizvode ili poluproizvode i kako bi sebe zaštitili od otkupaca“.

Đokić navodi da su planovi za ovu godinu ambiciozni, a da je budžet, kako je rekao, nikad veći.

„Budžet koji iznosi milijardu i 122 miliona dinara, je veći nego ikad, cifre za saobraćajnu infrastrukturu su takođe veće nego ikad. Planiramo da ozbiljne deonice puteva ka knjaževačkim selima, čak i ulice po selima, uz ulice u gradu, radimo u 2019. godini. Za atarske puteve smo odvojili puno para, jer želimo da i mnoge poteze na teritoriji naše opštine do koji sada nije moguće doći, a koje predstavljaju  poljoprivredno potentno zemljište, stavimo u funkciju, tako što ćemo napraviti pristup do tih područja. U planu budžeta, i u programima uređenja su i izgradnja mosta kod Doma kulture, zatim brane, malo ispod Timoka, ispred knjaževačke pijace, čime će centar grada biti učinjen još atraktivnijim i još lepšim, a pritom ne zapostavljajući seosku sredinu. Ove godine smo rekonstruisali zadružne domove u Vitkovcu, Krezni, Vasilju, Štipini. Sledeće godine nastavljamo sa rekonstrukcijama u Debelici, Koželju, Minićevu, vrlo verovatno u Donjem Zuniču, razmišljamo još da li ćemo nešto uraditi, a verovatno da hoćemo i u selu Rgošte, tako da se trudimo da investiciono podjednako tretirano i selo i grad“, rekao je Đokić i podvukao:

„Sa svim onim merama koje smo preuzeli kada je u pitanju i poljoprivreda, ali i besplatan javni prevoz, i dobra infrastrukturna uređenost, knjaževačka sela, možda je preambiciozno reći da oživljavaju, ali makar mi se čini da smo vratili neku dobru atmosferu i neku nadu da postoji budućnost za opštinu Knjaževac, uključujući i sela“.



Izvor radiomagnum.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Stara planina : „ZA EKO S(A)VEST“ – Javna tribina 24. avgusta

 Udruženja „Za česme“ u Balta Berilovcu organizuje  javnu tribinu odnosno  prvi multi ...