Home / Istorijski dogadjaji / Knjaževac : Danas je Aranđelovdan

Knjaževac : Danas je Aranđelovdan

          21.11.2013
Julianski (stari) kalendar:
        
08.11.2013

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici slave
Sabor svetog Arhangela Mihajla. Svetog Arhangela kao svog zaštitnika
slavi i beogradska Saborna crkva, osveštana na Aranđelovdan 1845.
godine, čiji je ktitor bio srpski knjaz Miloš Obrenović.

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva
danas slave Sabor svetog Arhangela Mihaila ili Aranđelovdan. Po
brojnosti svečara, Aranđelovdan je na drugom mestu slava kod Srba, iza
Nikoljdana.

Ovaj dan ustanovljen je kao praznik Arhangela Mihaila u
vreme Silvestera Prvog Rimskog (314-335) i Patrijarha Aleksandra
Aleksandrijskog (326). Izabran je novembar, jer se zna da je Bog stvarao
svet na ovaj dan u martu, a kako ima devet činova anđelskih, počasni
deveti mesec od marta do novembra posvećen je Arhangelu Mihailu.
Arhangel Mihailo je prvi među Anđelima, i vojvoda anđelske, nebeske
vojske.

Aranđelovdan se proslavlja isto kao i sve
druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, žita i vina, i osveštanjem
koje obavlja sveštenstvo crkve. U narodu postoji pogrešna tradicija da
slavari ne spremaju žito (koljivo) za Aranđelovdan, jer kažu da je
Arahngel Mihailo „živi svetac“.
Sveti arhangel
Mihailo, prisutan ne samo u hrišćanstvu već i u svim religijama,
obeležen je crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru SPC.
Osmi
dan novembra kada Arhangela slave sve pravoslavne crkve, uz razliku u
računanju vremena, ukazuje na hijerarhiju anđela čiji je predvodnik
arhangel Mihajlo, prvi od osam anđela koji su pred Božjim prestolom
zaduženi da se suprotstave silama zla.
Osmorica
anđela čija imena stoje u drevnim zapisima – Mihailo, Gavrilo, Rafail,
Uril, Salatil, Jegudil, Varahil i Jeremil, neprekidno opšte sa ovim
svetom o čemu svedoče i  hrišćanska Jevanđelja.
Mihail
na jevrejskom jeziku znači ravan Bogu i od prvih hrišćanskih vremena
predstavlja se kao vojvoda, sa kopljem u desnoj ruci koje upire na
Lucifera.
Čuvar pravoslavne vere
Arhangel Mihail smatra se naročito čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Za
njim slede Gavril, anđeo blagovesnik, predstavljen sa fenjerom i
ogledalom od zelenog kamena jaspisa koji je simbol „božje premudrosti“.
Rafail
je iscelitelj i u ruci drži lekarski alabastar, Uril je oganj i
svetlost Božja, Salatil „molitvenik Božji“ sa licem i očima podignutim
ka nebesima.
Jegudil nosi zlatni venac u slavu Boga,
Varahil sa belim ružama u nedrima nosi blagoslov Božji, a Jeremil se
poštuje kao nosilac uzvišenih misli koje čoveka uzdižu ka Bogu.
Sveti
Arhangel Mihailo je najugledniji među bestelesnim silama i najbliži
nebeskom prestolu i smatra se da je on spasio vojsku anđela od ponora
palih Satanailovih anđela.
Svetog Arhangela kao svog
zaštitnika danas slavi i beogradska Saborna crkva, osveštana na
Aranđelovdan 1845. godine, čiji je ktitor bio srpski knjaz Miloš
Obrenović (1780-1860).
Arhangela Mihajla je kao porodičnog zaštitnika poštovala srpska vladarska dinastija Nemanjića.

Aranđelovdan u senci besparice

Danas se zbog besparice, slavi skromnije nego nekada.
Tako je i u Kraljevu, gde uoči Aranđelovdana trgovci ne trljaju ruke kao
nekada. Oko slavskog kolača, kažu domaćini slave, okupiće se samo
najuža porodica.

Srpska pravoslavna crkva slavi Sabor svetog Arhangela
Mihaila, u narodu poznatog kao Aranđelovdan. To je česta slava što se,
ovih dana, oseća i u trgovinama.

Međutim, poredeći s prošlom godinom, prodaja najtraženijih slavskih
namirnica svela se na trećinu. Prema statistici, kupovna moć u vreme
slava u Kraljevu je pala od 10 do 70 odsto.
Oko slavske trpeze u
porodičnom domu Kostića u Sirči kod Kraljevu okupiće se samo najuža
porodica. Da bi sve bilo kako red nalaže, Ivan računa na izdatak od
najmanje 50.000.
„Za slavu se uvek nađe novca, a slavimo je sa
najužom familijom. To i jeste suština slave, to je najbliže
pravoslavlju“, kaže domaćin Ivan Kostić.

Od dugih lista gostiju
oko slavskog kolaca odustala je čini se većina Kraljevčana. Prosečna
zarada od osnovnih slavskih namirnica je gotovo prepolovljena, kažu
trgovci na pijaci.
Kraljevčani kažu da se sve manje kupuje za slavu, a da se ni pečenjare ne pretržu od posla.
Slavski jelovnik nije greh prilagoditi novcaniku, kaže Vesna Kostić. Skromnost i jeste, podseća, u skladu sa pravoslavljem.

„Čisto srce i misli, slavski kolač, sveća, žito, to je dovoljno“, priča ona.
Slavski kolac Vesna će napraviti sama, a one domaćice koje ne stižu da zamese testo, kolač mogu da kupe za 200 do 400 dinara.

Snižena
je i cena slavskog žita u poslastičarnicama. Kilogram je 900 dinara.
Kome ne smetaju uslovi prodaje, za utehu, kolači na pijaci upola su
jeftiniji nego u poslastičarnici.

četvrtak 21. novembar (8.nov) +++ SABOR SV. ARHANGELA MIHAILA – ARANĐELOVDAN


Sveti Arhistratig Mihail i ostale Sile nebesne beztelesne

Angeli
Božji bili su praznovani od ljudi još iz duboke starine. No to
praznovanje često se izmetalo u obožavanje angela (IV Car. 23, 5).
Jeretici su svašta basnoslovili o angelima. Neki su od tih gledali u
angelima bogove; drugi i ako ih ne smatrahu bogovima nazivahu
stvoriteljima vascelog vidljivog sveta. Laodikajski pomesni sabor koji
beše na 4 ili 5 godina pre I Vaselj. Sabora, svojim 35. pravilom odbaci
poklonjenje angelima kao bogovima i ustanovi pravilno poštovanje angela. U
vreme pak Silvestra pape rimskog i Aleksandra patrijarha aleksandrijskog
(iz IV v.) bi ustanovljen ovaj praznik Arhistratiga Mihaila i pročih
Sila nebesnih u mesecu Novembru. Zašto baš u Novembru? zato što Novembar
predstavlja deveti mesec posle meseca Marta. U mesecu Martu smatra se da
je bilo stvorenje sveta. A deveti mesec posle Marta uzet je zbog 9
činova angelskih, koji su najpre stvoreni. Sv. Dionisije Areopagit,
učenik apostola Pavla, onoga apostola, koji se uzdigao do u treće nebo,
opisao je ovih 9 činova u knjizi „O nebesnoj Jerarhiji”. Ti činovi su
sledeći: šestokrili Serafimi, mnogoočiti Heruvimi i bogonosni Prestoli,
Gospodstva, Sile i Vlasti, Načala, Arhangeli i Angeli. Vojvoda cele
vojske angelske jeste arhistratig Mihail. Kada je satana, Lucifer, otpao
od Boga, i povukao sobom u propast jedan deo angela, tada je Mihail
ustao i uzviknuo pred neotpalim angelima: vonmemъ! stanemъ dobrэ,
stanemъ so strahomъ! I sve nebesne vojske vernih angela gromovito su
zapojale: svjat, svjat, svjat Gospod Savaotъ ispolnъ nebo i zemlя slavы
tvojeja!! (Vidi o arhangelu Mihailu Is. Navina 5, 13–15; sv. Jude 9.)
Među angelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to
još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno
svetoj volji Božjoj. Svaki narod ima svoga angela hranitelja, a osim toga i
svaki hrišćanin ima svoga angela hranitelja. Treba se uvek sećati da ma
šta mi činili, javno ili tajno, činimo u prisustvu svoga angela
hranitelja. A na dan Strašnoga Suda sabraće se sve ogromno mnoštvo angela
nebesnih svetih oko prestola Hristova, i pred svima njima objaviće se
dela, reči i pomisli svakoga čoveka. Neka bi nas Bog pomilovao i spasao
molitvama sv. arhistratiga Mihaila i pročih nebesnih sila beztelesnih.
Amin.

Nebesni arhistratizi,

Što gledate nas u brizi,

Krilima nas zakrilite,

Silom svojom ogradite.

Božjom silom oružani,

Božjom slavom uvenčani,

Vi plameni mač nosite,

Zle demone da kosite.

Hitro, hitro kao zraci,

Vi letite na oblaci,

Na oblaci materije,

Gde se boj za Boga bije.

Bez umora i bez sanka

Vi lebdite bez prestanka

Nad ljudima i tvarima,

Nad bezbrojnim mirovima.

Za vama su vojske silne,

Vojske čedne i umilne.

Angeli su vojska vaša

I po Tvorcu braća naša.

Vojskovođe moćnog neba,

Vodite nas kuda treba —

Ka prestolu Svevišnjega

Što nas stvori iz ničega.
RASUĐIVANJE

Da angeli Božji neprekidno
opšte sa ovim svetom o tome svedoči Sv. Pismo jasno i nepobitno. Koje iz
Svetoga Pisma koje iz Sv. Predanja crkva pravoslavna doznala je imena
sedmorice načalnika angelskih sila, i to: Mihaila, Gavrila, Rafaila,
Urila, Salatila, Jegudila, Varahila (uz to neki spominju i osmog –
Jeremila). Mihail na jevrejskom jeziku znači: ko je kao Bog ili ko je
ravan Bogu? Sv. Mihail izobražava se još od prvih vremena hrišćanskih
kao vojvoda, koji u desnoj ruci drži koplje, kojim popire Lucifera,
satanu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Na vrh koplja ima platnenu
pantljiku sa crvenim krstom. Arhangel Mihail smatra se naročito čuvarem
vere pravoslavne i borcem protiv jeresi verskih. Sv. Gavril znači – muž
Božji, ili krepost Božja. On je blagovestitelj tajni Božjih, naročito
tajne bogovaploćenja, i svih ostalih tajni, koje s onom stoje u vezi.
Izobražava se: u desnoj ruci drži fenjer sa zapaljenom svećom unutra, a u
levoj ogledalo od zelenog kamena jaspisa. Ogledalo označava premudrost
Božju, kao tajnu skrivenu. Sv. Rafail znači – iscelenje Božje, ili Bog
iscelitelj (Tov. 3, 17; 12, 15.). Izobražava se: desnom rukom vodi
Toviju, koji nosi ribu uhvaćenu u Tigru, a u levoj drži alabastar
lekarski. Sv. Uril – oganj ili svetlost Božja (III Jezdra 3, 1; 5, 20).
Izobražava se: desnom rukom drži mač protiv Persijanca, a u levoj plamen
ognjeni. Sv. Salatil znači molitvenik Božji (III Jezdra 5, 16).
Izobražava se sa licem i očima pognutim, a ruke držeći na prsima kao na
molitvi. Sv. Jegudil – slavitelj Boga. Izobražava se: u desnoj ruci drži
venac zlatan, a u levoj trostruk bič. Sv. Varahil – blagoslov Božji.
Izobražava se: nosi u nedrima ruže bele. Jeremil – uzvišenje Božje (III
Jezdra 4, 36). Poštuje se kao vnušitelj i pobuditelj uzvišenih pomisli,
koje čoveka uzdižu k Bogu.

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno oživljenje Evtiha apostolom Pavlom (Dela Ap. 20), i to:

1. kako Pavle noću propovedaše u jednoj kući u Troadi;

2. kako momče Evtih zadrema i pade s prozora trećega boja, i beše mrtav;

3. kako Pavle siđe, zagrli ga i povrati mu život.

BESEDA
o tome kako Hristos ožive ljude grehom umrtvljene

I nas koji bijasmo mrtvi od grehova

oživlje s Hristom
(Ef. 2, 5).

Bog prvo Hrista ožive, prvo Njega kao čoveka podiže iz groba. A
Hristos je glava naša. Da bi vaskrsao ceo rod vernih, trebalo je prvo da
vaskrsne glava. Kada je vaskrsla glava, tada je osigurano vaskrsenje i
celoga tela zajedno sa svima organima tela. Apostol Pavle govori stoga o
našem vaskrsenju i proslavljenju kao o svršenoj stvari. Bog i nas i njih
vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu. S Hristom zajedno kao
čovekom Bog vaskrse i nas, koji pre bijasmo mrtvi od grehova, umrtvljeni
gresima. I ne samo da nas udostoji vaskrsenja zajedno sa Hristom Gospodom
nego još i više: On nas posadi na ravno sa vaskrslim Hristom na
visinama nebeskim, iznad celokupnog sveta beztelesnih duhova. Nije,
braćo, Bog se javio na zemlji zbog neke obične i malene stvari, nego zbog
jedne sasvim neobične i velike prevelike. Kad car neki zemaljski učini
posetu jednom mestu u svojoj državi, blagodet njegove posete dugo se
oseća u tom mestu. Car Gospod posetio je zemlju i rod ljudski na zemlji. I
blagodet te posete osećaće se do kraja vremena. Ta poseta za nas je
značila život mesto smrti, slavu mesto srama, približenost Bogu mesto
udaljenosti, blagoslov mesto prokletstva. Jednom rečju: vaskrsenje iz
mrtvih – večno carovanje sa Hristom na nebesima.

O Gospode, hvala Ti, o Gospode slava Ti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik  
petak 1. novembar (19.okt) Sv. prorok Joil; prepodob. Prohor Pčinjski; Jovan Rilski post
subota 2. novembar (20.okt) Sveti velikomučenik Artemije
Mitrovske (zatvorene) zadušnice
neđelja 3. novembar (21.okt) Prepodobni Ilarion; sveti Ilarion; sveti Ispovednik Visarion
ponedeljak 4. novembar (22.okt) Sveti ravnoapostolni Averkije jerapoljski
utorak 5. novembar (23.okt) Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski
sreda 6. novembar (24.okt) Sveti mučenik Areta post
četvrtak 7. novembar (25.okt) Sveti mučenici Markijan i Martirije
petak 8. novembar (26.okt) +++ SVETI VELIKOMUČENIK DIMITRIJE – MITROVDAN post
subota 9. novembar (27.okt) Sveti mučenik Nestor
neđelja 10. novembar (28.okt) Sveti mučenik Terentije; sveti Arsenije Sremac, Arhiepiskop srpski
ponedeljak 11. novembar (29.okt) Sveti Avramije Zatvornik; prepodobnomučenica Anastasija Rimljanka
utorak 12. novembar (30.okt) Sveti kralj Milutin; prep. Teoktist i Jelena; sv. Varnava Hvost. Ispovednik
sreda 13. novembar (31.okt) Sveti apostoli Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima post
četvrtak 14. novembar (1.nov) Sveti Kozma i Damjan – Vračevi
petak 15. novembar (2.nov) Sveti mučenici Akindin, Pigasije i drugi s njima post
subota 16. novembar (3.nov) Prenos moštiju Sv. Georgija – ĐURĐIC
neđelja 17. novembar (4.nov) Prepodobni Joanikije Veliki; sveštenomučenik Nikandar
ponedeljak 18. novembar (5.nov) Prepodobnomučenik Galaktion i Epistima
utorak 19. novembar (6.nov) Sveti Pavle Ispovednik; prepodobni Varlam Hutinski
sreda 20. novembar (7.nov) Sveti mučenik Jaron i sv. 33 mučenika u Melitini; prepodobni Lazar post
četvrtak 21. novembar (8.nov) +++ SABOR SV. ARHANGELA MIHAILA – ARANĐELOVDAN
petak 22. novembar (9.nov) Sveti mučenici Onisifor i Porfirije; sveti Nektarije Eginski post
subota 23. novembar (10.nov) Sveti apostoli Olimp, Erast, Rodion i drugi s njima
neđelja 24. novembar (11.nov) Sveti mučenik Mina; sveti kralj Stefan Dečanski – Mratindan
ponedeljak 25. novembar (12.nov) Sveti Jovan Milostivi; prepodobni Nil Sinajski
utorak 26. novembar (13.nov) Sveti Jovan Zlatousti (Božićne poklade)
sreda 27. novembar (14.nov) Sveti apostol Filip (Početak posta) post
četvrtak 28. novembar (15.nov) Sveti mučenici Gurije, Samon i Aviv post
petak 29. novembar (16.nov) Sveti apostol i jevanđelist Matej post
subota 30. novembar (17.nov) Sveti Grigorije Čudotvorac; Sveti Nikon Radonješki post


Leave a Reply

x

Check Also

Festival hrišćanske kulture u Zaječaru (Video)

Pod okriljem II Festivala hrišćanske kulture, Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki g. Ilarion ...