Home / 2021 / Dr.Krstić : Srce može da „preskače” i zbog stresa !!!

Dr.Krstić : Srce može da „preskače” i zbog stresa !!!

Savetovanje : Knjaževčanin Prim. dr sci. med. Nebojša Krstić – Kardiolog
Neki ljudi s aritmijom nemaju potrebu za njenim lečenjem, a neki moraju da promene životni stil i uzimaju lekove ili da se podvrgnu operativnom zahvatu

Aritmije ili nepravilan srčani rad mogu da budu opasne po život pacijenta zbog čega je važno da se ljudi kod kojih se ovaj problem otkrije ponašaju u skladu sa savetima kardiologa.

Kada postoji ubrzan srčani rad, govori se o tahikardiji, a kada neko ima bradikardiju – onda se misli na usporen srčani rad.

Dr Nebojša Krstić (Foto: lična arhiva)

Kako ističe dr Nebojša Krstić, kardiolog iz Kliničkog centra Niš, aritmije se dele prema poremećaju u stvaranju i u sprovođenju impulsa. Prema mestu nastanka dele se na one koje nastaju u pretkomori i na one koje nastaju u komori srca.

– Takozvane tentrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) prevremene su kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada impuls normalno nastaje u pretkomorsko-komorskom čvoru, ali zatim kreće drugim putem i aktivira komore, pri čemu može ponovo da kruži i aktivira je još jednom ili nekoliko puta, dovodeći do dve ili više ekstrasistola zaredom – kaže dr Krstić.

„Preskakanja” srca ili takozvane ekstrasistole veoma su česte kod zdravih osoba i najčešće su bezopasne. Većina zdravih ljudi ima barem jedan dopunski preskok srca u toku dana. Ekstrasistole mogu da se ne osete, a ponekad se osete kada osoba leži mirno u krevetu. Pacijenti ih različito osećaju i opisuju, kao osećaj nelagodnosti, gubitak daha ili kao da mu se nešto „okrene u grudima”. Ponekad su simptomi drastičniji, u vidu nesvestice i nestabilnosti, a nekad dovode i do poremećaja svesti. Takvi se simptomi često kombinuju s brigom, teskobom, strahom od smrti…


– Promene u hemodinamici uzrokuju slabost, pa se može javiti vrtoglavica i otežano disanje u mirovanju. Ponekad postoje bolovi u srcu poput angine. To može biti rezultat konzumiranja alkohola, stresa, uzimanja nikotina, dijetalnih pilula, nekog medikamenta za kašalj, spreja koji olakšava disanje kod astme ili hroničnog bronhitisa, kao i korišćenja nekih lekova. Uzrok može da bude i višak hormona štitne žlezde (povećana funkcija štitne žlezde), kao i predoziranje hormonima štitne žlezde – napominje naš sagovornik.

Aritmije srca mogu da budu znak ozbiljnog oštećenja srca različitog uzroka. Tu je ishemijska bolest srca koja može da se manifestuje anginoznim tegobama ili srčanim udarom. U osnovi ovog oboljenja je neadekvatan protok kroz koronarne krvne sudove koji imaju zadatak da snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranljivim materijama. U ovim stanjima može da dođe do ozbiljnih aritmija, takozvanih malignih aritmija. Aritmije se javljaju i kod bolesti srčanih zalistaka, valvula srca, koje neadekvatnim protokom kroz srčane otvore, bilo da je u pitanju otežan protok – stenoza ili neadekvatno zatvaranje srčanih zalistaka – insuficijencija, može da dovode do povećanja srčanih šupljina, a samim tim i do poremećene električne aktivnosti.

– Pretkomorsko lepršanje, atrijalna fibrilacija, najčešći je vid aritmije kod bolesti mitralne valvule, a mogu da se jave i svi drugi oblici aritmija pa i najteži, lepršanje komora. Povećani krvni pritisak (hipertenzija) može da uzrokuje aritmiju samim opterećenjem srca kao i nakon izazvanog zadebljanja srčanog mišića što može da dovede do poremećaja ritma. Treba pomenuti i starenje provodnog sistema srca, koje je odgovorno za električne impulse i jedan je od razloga za kompletan „blok” srca. Promene srčanog mišića u vidu upala poput miokarditisa, što je naročito aktuelno zbog velikog broja inficiranih virusom korona, kao i upala srčane kesice, perikarditisa, mogu dovesti do arimija – navodi dr Krstić.

Ovaj problem se javlja i kod stečenih ili urođenih oboljenja srčanog mišića – kardiomiopatije. Neki tipovi aritmije rezultat su urođenih abnormalnosti provodnog sistema srca, na primer urođenog ektopičnog (dopunskog) električnog puta koji se razvija između pretkomora i komora srca, što dovodi po pojave aritmije vrlo rano u detinjstvu. Rizik od aritmija postoji i kod urođenih srčanih mana, kao i kod niza metaboličkih bolesti (kao što je dijabetes), gde se javlja poremećaj elektrolita u krvi. S godinama dolazi do degenerativnih promena, što često zahteva ugradnju veštačkih vodiča srca, pejsmejkera.

– Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o simptomima bolesti i kliničkim pregledom. Pacijent se žali na prekide, salto srca, nepravilan ritam. Na kliničkom pregledu se može utvrditi da li postoji poremećaj ritma. Osnovna procedura je elektrokardiogram (EKG) koji meri električnu aktivnost srca u roku od nekoliko sekundi. Ponekad to nije dovoljno ako je aritmija kratkotrajna i pacijentu se može preporučiti da se nosi holter aparat koji će snimiti rad srca tokom 24 sata ili više, kontinuirano. Postoje i posebni monitori za praćenje rada srca u toku nekoliko dana, ili čak i nedelja (telemetrija) – dodaje dr Krstić.

Ponekad su za dijagnostiku aritmija potrebne biohemijske analize krvi i ultrazvučni pregled srca (eho) koji će detektovati da li osoba ima strukturnu bolest srca, eventualno proširenje na nekoj od šupljina srca, poremećenu funkciju zalistaka, urođenu ili stečenu srčanu manu, oštećenje srčanog mišića. Lekar dalje odlučuje da li su potrebna dopunska specifična ispitivanja. Aritmije mogu, u zavisnosti od vrste, da se uspešno leče ili barem da se smanji njihov uticaj na zdravlje. Neki ljudi s aritmijom nemaju potrebu za njenim lečenjem, a neki imaju potrebu za promenom životnog stila i uzimanjem lekova, pa čak i za operativnim zahvatom.

– Osobe s bezopasnim aritmijama, koje su posledica načina života, mogu normalno da žive bez potrebe za lekovima. Čak i oni s ozbiljnim aritmijama mogu da budu uspešno lečene i da vode normalan život primenjujući na prvom mestu mere higijensko-dijetetskog režima i koristeći redovno svoju terapiju. Ukoliko neko ima aritmiju koju treba lečiti, važno je da redovno ide na preglede i pritom ponese listu medikamenata koje koristi. Lekaru treba da kaže ako uzima lekove za alergije i prehladu, ili sprejove koji mogu da izazovu nepravilan rad srca. Ukoliko neko uzima lekove za razređivanje krvi (antikoagulantnu terapiju) redovno, kako je preporučeno, mora da radi rutinske kontrole krvi – smatra dr Krstić.

Potrebno je da pacijenti u ishrani koriste više povrća, voća, belog mesa bez kože, ribu, orašaste plodove, mahunarke. Vrlo je bitno da budu fizički aktivni, redovno pešače, a ukoliko im je dozvoljeno, svaki dan minimum pola sata bitno je da praktikuju brzo hodanje. Treba prestati s korišćenjem cigareta, regulisati telesnu težinu, regulisati krvni pritisak, šećer, holesterol u krvi. Važno je izbegavati supstance koje stimulišu rad srca, kao što su alkohol i kofein, kao i umanjiti stres relaksacijom. Doktor Krstić savetuje da ljudi što više vremena treba da provode u prirodi, imaju dobre misli i čine dobra dela.


Izvor Politika

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Košarkaši Lede opet pozvani na kontrolnom treningu u Prokuplju

Mladi košarkaši KK “Leda”  u subotu 17.04.2021. god odazvali su se u ...