Home / Istorijski dogadjaji / Danas su Sveti Kozma i Damjan – Vračevi

Danas su Sveti Kozma i Damjan – Vračevi

        

          14.11.2013
Julianski (stari) kalendar:
         
01.11.2013

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen
Kozmi i Damjanu, u narodu poznat kao Vračevi ili Vrači. Ovi sveci se
smatraju zaštitnicima lekarske profesije.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći zauzvrat
ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi” pa su u narodu poznati
kao sveti Bezsrebrenici.

„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim
delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i
telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć”, zapisao je vladika Nikolaj
Velimirović.

Zapisano je, takođe, da je Kozma „ljuto zamerio Damjanu kada je od
Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da
je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata”.

Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu.
Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao sveti Vrači,
predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjevekovnoj odeždi, s
kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima svetih Kozme i Damjana nalazi
se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.

četvrtak 14. novembar (1.nov) Sveti Kozma i Damjan – Vračevi








Sveti Kozma i Damjan

Besrebrenici
i čudotvorci. Braća po telu i po duhu, rodom negde iz Azije, od oca
neznabošca i majke hrišćanke. Po smrti oca njihova majka, Teodotija,
posveti sve vreme i trud, da sinove svoje vaspita i podigne kao istinite
hrišćane. I Bog joj pomože, te sinovi njeni izrastoše kao dve slatke
voćke, i kao dva svetilnika sveta. Behu naučeni lekarskoj veštini, i
besplatno pomagahu bolesnim ne toliko lekarijama koliko imenom Gospoda
Isusa Hrista. I behu prozvati bezmezdnim vračima, tj. Besplatnim
lekarima, jer besplatno lečiše i tako ispuniše Hristovu zapovest: badava
primiste, badava dajite (Mat. 10, 8). Toliko behu oprezni u besplatnom
lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljuti na brata svog Damjana, što ovaj
uze tri jajca od neke žene Paladije, i naredi Kozma, da posle smrti
njegove ne sahrane ga do brata mu Damjana. U stvari Damjan sveti ne uze
ta tri jajca kao nagradu za to što on isceli bolesnu Paladiju, nego što
ga ova zakle Presvetom Trojicom, da uzme ta tri jajca. Ipak po smrti
njihovoj, u mestu Feremanu, behu zajedno sahranjeni shodno otkrovenju
Božjem. Behu ova braća sveta čudotvorci veliki i za života i posle
smrti. Nekome težaku pri spavanju uvuče se zmija kroz usta u stomak, i
imaše bedni čovek u najvećim mukama izdahnuti, da u poslednjem času ne
prizva u pomoć sv. Kozmu i Damjana. I tako proslavi Gospod za uvek
čudotvorstvom one koji Njega proslaviše na zemlji verom, čistotom i
milošću.

Tropar (glas 8):Sveti
besrebrenici i čudotvorci, Kozmo i Damjane, iscelite nemoći naše,
besplatno ste dobili dar isceljenja, besplatno nam ga i darujte.
Sveti mučenik Erminigeld carević

Sin
cara Gotskog Luvigelda, koji se držaše Arijeve jeresi. No Erminigeld ne
odstupi od Pravoslavlja pored svih laski i pretnji svoga surovog oca
jeretika. Otac ga baci u tamnicu, i na Uskrs rano posla nekog episkopa
jeretika, da ga pričesti. Ali ugodnik Božji ne hte primiti pričešće iz
ruku jeretika, o čemu ovaj izvesti cara. Car se naljuti i naredi, te
Erminigeldu dželati odsekoše česnu glavu, 586. god. Docnije se Luvigeld
pokaja, što ubi sina, odreče se jeresi i vrati u Pravoslavlje.

Prepodobni mučenik Jakov sa učenicima Jakovom i Dionisijem

Rođen
u eparhiji Kosturskoj od roditelja Martina i Paraskeve. Radeći s ovcama
Jakov se obogati, i time izazove zavist svoga brata, koji ga okleveta
kod Turaka kao da je našao neko blago u zemlji. Jakov pobegne u Carigrad,
gde se opet vrlo razbogati. Jednom bi Jakov gost kod nekog turskog
bega. Turci jeđahu meso, a Jakov postaše. Tada reče onaj beg: „velika je
vaša vera hrišćanska!” I ispriča, kako je njegova žena bila umobolna, i
kako ju je on, posle svih lekara i lečenja, odveo patrijarhu da joj čita
molitvu. Čim je patrijarh otvorio knjigu da čita sinu neka nebeska
svetlost po hramu. Po svršetku molitve žena njegova ozdravi. Čuvši Jakov
Turčina kako hvali veru hrišćansku, razdade sve svoje imanje i ode u Sv.
Goru, gde se zamonaši u manastiru Iveru. Podvizavao se u Sv. Gori, a
postradao za veru od Turaka u Jedrenu 1. nov. 1520. god. Mošti njegove
čudotvorne kao i njegovih učenika počivaju u man. sv. Anastasije u
Galačistu blizu Soluna.

Crkva slavi čudotvorne Vrače,

Sjajne zvezde što Gospodom zrače,

Svetog Kozmu i svetog Damjana,

Dva hrišćanska divna velikana,

Todotiju majku uz sinove,

Što odhrani ovake divove.

Slavna braća zakon ispuniše

I milošću Hristu ugodiše,

Ugodiše Hristu milosnome

Najvećemu Vraču bezmezdnome.

Dar primiše, lekari postaše,

Dar primiše, al’ ga ne prodaše

Dare Božje bednim darivahu,

Imenom ih Hristovim celjahu.

Vreme svece tamom ne pokriva,

Tako bilo – tako i sad biva,

Niti pokri čudotvorne Vrače,

Oni danas k’o i nekad zrače,

I pomažu bolnim i nevoljnim

Molitvama moćnim, dobrovoljnim,

Pred Hristovim prestolom nebesnim.

Čast i slava Vračima čudesnim!
RASUĐIVANJE
Sv. Ilarion Meglenski vodio je
veliku borbu protiv bogumila. Jedanput se prvaci bogumilski skupe kod
Ilariona i otpočnu s njim prepirku o veri. Bogumili učahu, da je Bog
stvorio duhovni svet a đavo materijalni. Na to im odgovori Ilarion, da u
Sv. Pismu piše: Bog je car od sve zemlje (Ps. 46, 7), i još: Gospodnja je
zemlja i sve što je na njoj (Ps. 23, 1). Bogumili tvrđahu, da je Stari
Zavet od đavola. Na to im svetitelj odgovori: „kad bi Stari Zavet zaista
proishodio od đavola, zar bi Hristos rekao: ispitajte pisanija…. i ona
svjedoče za mene (Jov. 5, 39)? I zar bi On priznao za najviše zapovesti
one o ljubavi prema Bogu i bližnjemu, koje su nekad bile date Mojseju?”
Bogumili još tvrđahu, da je telo Hristovo doneseno s neba. Na to im reče
sv. Ilarion, da kad bi tako bilo, onda telo Hristovo ne bi osećalo ni
gladi, ni žeđi, ni umora, ni stradanja, niti bi podležalo smrti. Bogumili
tada izjaviše negodovanje svoje prema krsnom znaku, koji hrišćani
pravoslavni upotrebljavaju. Na to im odgovori svetitelj: „a šta ćete
činiti, kada se javi na nebu znamenje Sina Čovečjeg, Krst Njegov, i kada
se zaplaču sva plemena zemna, koja nisu verovala Krstu?” I još im reče:
„kako govorite, da je sve zlo od materije zle, a međutim nećete da se
poklonite onome Drvetu kojim je osvećen sav materijalni svet?”

SOZERCANJE
Da sozercavam čudesnu silu apostolske reči (Dela Ap. 16), i to:

1. kako Pavle i Sila govorahu skupljenim ženama kraj vode u Filibi:

2. kako Gospod otvori srce žene Lidije, te se krsti ona i dom njen.

BESEDA
o pozivu svih hrišćana da budu sveti

Svetima koji su u Efesu (Ef. 1, 1).

Svetima naziva apostol hrišćane u Efesu. Ne naziva on svetim jednog
ili dvojicu od njih ili jedan deo njih nego sve. Nije li to divno čudo
Božje, da ljudi ne u pustinji nego u gradu, i to u jednom idolskom i
pokvarenom gradu, budu sveti? I da budu sveti ljudi ženjeni, koji decu
rađaju, koji trguju i posluju! Takvi su vaistinu bili prvi hrišćani.
Njihova predanost i vernost i revnost u veri, kao i svetost i čistota
života, potpuno je opravdala nazvanje svetima. Ako su u poslednja vremena
sveti postali izuzetak, u ona prva vremena nesveti bili su izuzetak.
Sveti su bili pravilo. U ostalom ne treba se čuditi što apostol naziva
sve krštene duše u Efesu svetim još i zbog toga, što on ima jedan još
uzvišeniji naziv za sve hrišćane, na ime sinovi, sinovi Božji (Gal. 4,
6). Pravo da se tako nazivamo dao nam je i sam Hristos Gospod, kada nas
je naučio, da oslovljavamo Boga: Oče naš!

O braćo moja, ne govorimo li mi Bogu svaki dan: svjati Bože? Ne
nazivamo li angele svetim? Ne nazivamo li Majku Božju svetom? I proroke,
i apostole, i mučenike, i pravednike? Ne nazivamo li nebo svetim, i
carstvo nebesko svetim? Ko se, dakle, može useliti u carstvo sveto osim
svetih? Ako imamo nadu na spasenje, imamo nadu i na svetost.

O Bože Sveti, koji u svetinji živiš i među svetima počivaš, i svete k
Sebi prizivaš i miluješ, pomozi i nama, da se osvetimo, – u rečima i u
mislima i u delima. Na slavu Tvoju i na spasenje naše. Tebi slava i hvala
vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik  
petak 1. novembar (19.okt) Sv. prorok Joil; prepodob. Prohor Pčinjski; Jovan Rilski post
subota 2. novembar (20.okt) Sveti velikomučenik Artemije
Mitrovske (zatvorene) zadušnice
neđelja 3. novembar (21.okt) Prepodobni Ilarion; sveti Ilarion; sveti Ispovednik Visarion
ponedeljak 4. novembar (22.okt) Sveti ravnoapostolni Averkije jerapoljski
utorak 5. novembar (23.okt) Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski
sreda 6. novembar (24.okt) Sveti mučenik Areta post
četvrtak 7. novembar (25.okt) Sveti mučenici Markijan i Martirije
petak 8. novembar (26.okt) +++ SVETI VELIKOMUČENIK DIMITRIJE – MITROVDAN post
subota 9. novembar (27.okt) Sveti mučenik Nestor
neđelja 10. novembar (28.okt) Sveti mučenik Terentije; sveti Arsenije Sremac, Arhiepiskop srpski
ponedeljak 11. novembar (29.okt) Sveti Avramije Zatvornik; prepodobnomučenica Anastasija Rimljanka
utorak 12. novembar (30.okt) Sveti kralj Milutin; prep. Teoktist i Jelena; sv. Varnava Hvost. Ispovednik
sreda 13. novembar (31.okt) Sveti apostoli Stahije, Amplije, Urvan i drugi s njima post
četvrtak 14. novembar (1.nov) Sveti Kozma i Damjan – Vračevi
petak 15. novembar (2.nov) Sveti mučenici Akindin, Pigasije i drugi s njima post
subota 16. novembar (3.nov) Prenos moštiju Sv. Georgija – ĐURĐIC
neđelja 17. novembar (4.nov) Prepodobni Joanikije Veliki; sveštenomučenik Nikandar
ponedeljak 18. novembar (5.nov) Prepodobnomučenik Galaktion i Epistima
utorak 19. novembar (6.nov) Sveti Pavle Ispovednik; prepodobni Varlam Hutinski
sreda 20. novembar (7.nov) Sveti mučenik Jaron i sv. 33 mučenika u Melitini; prepodobni Lazar post
četvrtak 21. novembar (8.nov) +++ SABOR SV. ARHANGELA MIHAILA – ARANĐELOVDAN
petak 22. novembar (9.nov) Sveti mučenici Onisifor i Porfirije; sveti Nektarije Eginski post
subota 23. novembar (10.nov) Sveti apostoli Olimp, Erast, Rodion i drugi s njima
neđelja 24. novembar (11.nov) Sveti mučenik Mina; sveti kralj Stefan Dečanski – Mratindan
ponedeljak 25. novembar (12.nov) Sveti Jovan Milostivi; prepodobni Nil Sinajski
utorak 26. novembar (13.nov) Sveti Jovan Zlatousti (Božićne poklade)
sreda 27. novembar (14.nov) Sveti apostol Filip (Početak posta) post
četvrtak 28. novembar (15.nov) Sveti mučenici Gurije, Samon i Aviv post
petak 29. novembar (16.nov) Sveti apostol i jevanđelist Matej post
subota 30. novembar (17.nov) Sveti Grigorije Čudotvorac; Sveti Nikon Radonješki post
izvor http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs

Leave a Reply

x

Check Also

Međunarodni dan mladih u Knjaževcu- Noć filma i online panel

Povodom Međunarodnoh dana mladih, koji se svake godine obeležava 12. avgusta, Centar ...