Home / Drugi pišu / Danas su Duhovi – Sveta Trojica

Danas su Duhovi – Sveta Trojica

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najvećih praznika Sveta trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

Duhovi predstavljaju i “rođendan” Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole.

To je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, koji se takođe slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja.

Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevanđelima, pored Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizički treće lice Svete trojice – Sveti Duh.

Prvi dan Duhova posvećen je jevanđelskom događaju – silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenika. Hramovi se ukrašavaju zelenilom, a crkveni pod se prekriva travom.

Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi…

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.
U mnogim mestima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda.

Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava.

Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica, a to je i esnafska slava trgovaca.

недеља 4. јун (22.мај) +++ СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ

СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ

Послушавши речи Христове, апостоли се вратише по Његовом Вазнесењу, у Јерусалим и ту на молитви сачекаше силазак Духа Светога. Десети дан по Христовом Вазнесењу, појави се Дух Свети у виду велике пламене буктиње и раздели се пламеним језицима на све апостоле. Тада они добише чудесне моћи, између осталог моћ да говоре многим језицима и да чине чудеса. Много људи тада поверова у Христа и крстише се у Његово име.

Наша Црква празнује овај догађај у 50-и дан после Васкрсења или 10-и дан после Вазнесења Христовог (Спасовдан) и зове се ДУХОВИ или ТРОЈИЦЕ.

За овај празник се у нашим храмовима служи Света Литургија, уноси се свежа трава и цвеће и после молитве клечећи и молећи се Богу, плету се венци, који се односе домовима и стављају поред славских икона у кући и кандила.

Тропар (глас 8):Благословен јеси Христе Боже наш, иже премудри ловци јављеј, низпослав им Духа свјатаго, и тјем уловљеј всељенију, человјекољубче слава Тебје.

Свети мученик Василиск

Сродник светог Теодора Тирона. Би мучен заједно са Евтропијем и Клеоником. Када ова последња двојица бише распети, и издахнуше 3. марта, Василиск би враћен поново у тамницу. У том се деси смена царских намесника, те Василиск оста дуго тамнујући. Са сузама мољаше се Василиск Богу, да Њему не ускрати мученичку смрт. И по дугој молитви јави му се сам Господ Исус, обећа му испунити жељу и посла га у његово село, да се поздрави са мајком и браћом. У том дође нови намесник Агрипа и у граду Амасију учини Господ преко Свога мученика велика чудеса, због којих многи народ поверова у Христа. Агрипа нареди мученику да принесе жртву Аполону. “Аполон значи губитељ!” рече Василиск, и усрдном молитвом скруши идола у прах и небесним огњем спали храм. Уплашени Агрипа приписиваше све то мађијама, и нареди те Василиска мачем посекоше. У том Агрипа полуди, и у лудилу оде на губилиште, нађе мало крви мученикове у прашини и привеза је себи под појас, од чега поста здрав. Дошавши себи, он се крсти. Доцније неки Марин, грађанин Комански (Комани управо зваше се место погубљења Василискова), подиже цркву на моштима мучениковим, у којима многи болесници нахођаху исцељење.

Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски

Свети мученик Јован Владимир, беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Јован Владимир (990 – 1016) је од око 1000. до 1016. године био владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба. Његова владавина се одвијала током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства. Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио у Преспи, на југозападу данашње Македоније. Према Љетопису Попа Дукљанина, Самуилова кћерка Теодора Косара је завољевши заробљеног кнеза молила оца да је уда за њега. Самуило је дао Косару за жену Јовану Владимиру, а затим свог новог зета вратио на дукљански престо, давши му при том да као његов вазал влада и северним делом области Драча. Владимир је био познат као побожан, праведан и саосећајан владар. Владао је у миру, избегавши да се укључи у велики рат, који је кулминирао 1014. византијском победом над Самуилом. Самуило је недуго након тога преминуо, а на власт дође његов син Радомир. Но брат од стрица Радомиров, Владислав уби Радомира и поста владар 1015. године. И Јован Владимир би подмукло убијен 22. маја 1016. по наређењу Јована Владислава. Обезглављен је на превару испред једне цркве у Преспи. Јован Владимир је сахрањен у Преспи. Две или три године након сахране његове мошти су пренесене у Дукљу, а око 1215. у Драч, где су остале до 1381. Након тога су чуване у Манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана све до 1995, када су пребачене у саборну цркву у Тирани, седиште Албанске православне цркве. Све до данашњег доба многи верници ходочасте до његових моштију, нарочито за његов празник. Реликвија везана за Светог Јована Владимира је и крст који је он држао у рукама када су га погубили. Тај крст се вјековима чува у породици Андровић из Вељих Микулића код Бара. Сваке године на Тројичин дан износи се пред литијом на врх планине Румије. Свети Јован Владимир се сматра небеским заштитником града Бара. На иконама се обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са својом одсеченом главом у левој, и крстом у десној руци. Недуго по смрти признат је за свеца и мученика, са празником 22. маја. Он је први српски светац.

Тропар (глас 4):

Крст светли који ти се јавио са небеса, свима си проповедао, просветивши светло народе, Владимире славни, украсивши се, обливен крвљу твојом, удостојио си се почасти Небеских, предстојећи Светој Тројици: Зато се са слободом моли да нас спасе.

Други васељенски сабор

У време цара Теодосија Великог овај сабор би сазван 381.

године у Цариграду, да утврди учење православно о Духу Светоме, о коме криво учаше тадашњи архиепископ цариградски Македоније. Овај духоборни архиепископ, наиме, учаше као да је Дух Свети твар Божја а не ипостас божанска, равна ипостаси Оца и Сина и с овима једнобитна. Македоније би од сабора осуђен, а Никејски Символ Вере допуњен још учењем о Светом Духу.

Свети праведни Мелхиседек, цар Салимски

Савременик праоца Аврама. По речима апостола Павла он је био као цар и свештеник праобраз Господа Исуса Христа (Јевр 7).

Мелхиседак, цар Салимски,
Имаде ли кога свога?
Он цар беше и свештеник
Највишега Цара — Бога
Од Аврама већи беше,
Тајна беше и остаде. —
Он Аврама благослови,
Аврам њему данак даде.
Цар у свету и свештеник,
Он праобраз Христу поста,
Мир и правду он најави —
Тајна беше, тајна оста.
Нe зна му се род ни конац,
Ни дужина земног века.
Ал’ се знаде да бејаше
Диван узор од човека.
Диван узор од човека.
Цара, свеца, праведника.
Мелхиседек тиме поста
Пророк Христа и — праслика.
Без иједне речи пророк,
Но прекрасном тек личношћу;
Без иједне речи пророк.
Пророк — правдом и милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ

Како је Мојсеј могао постити 40 дана? Како су многи хришћански подвижници могли живети, и то дуговечно живети. у крајњој уздржљивости од јела и пића? Телесном човеку, који не зна за духовни живот, то je немогуће веровати, Немогуће му је то и доказати, јер поимање тога постиже се само опитом. Кад су св. Василиска мучитељи држали три дама без хлеба и воде, па му онда понудили да једе, он одбије говорећи да није гладан. „Ја сам,” вели, ,,испуњен бесмртном храном, и нећу да примам смртну. Вас храни земаљски хлеб, a мене небесна реч Божја; вас весели вино, a мене благодат Светога Духа; вас засићава месо, мене пост; вас крепи сила, телесна, a мене Крст Христов; вас богати злато, a мене љубав Христова; вас красе одела, a мене добродетељ; ви се веселите смехом, a ja сe утешавам духом кроз молитву.” Ево човека, једног од многих, и многих, на коме се потврдила реч Христова: не живи човјек o самом хљебу но свакој ријечи која излази из уста Божјих (Мат. 4, 4)!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат чисти човека од првородног греха,
2. како га она учвршћује у грађане слободе Христове.

БЕСЕДА

о телима људским као храмовима
Или не знате да су тјелеса ваша црква Светога Духа који живи у вама; којега имате од Бога, и нијесте своји? Јер сте купљени скупо (1 Кор. 6, 19—20)
Због чега су, браћо, телеса наша постала црквом Светога Духа? Због тога што смо плаћени скупо. Господ Христос платио нас је Својим бригама, трудовима, мукама и смрћу. Због те цене ми смо се удостојили да будемо црквом Светог Духа.
Но неко ће рећи: та цена је давно плаћена, а ми живимо 20 столећа после тога? Свеједно: цена није плаћена за једно време и за једно поколење него за сва времена и за сва поколења од Адама до Страшнога Суда. И ако се још буду на земљи родиле милијарде и милијарде људских бића, за све њих је цена већ плаћена. Цена је тако велика и богата, да кад би се сав песак морски претворио у људе, она би била довољна.
Од кога тренутка, браћо, телеса наша постају црквом Светога Духа? Од тренутка нашега крштења. Цена је плаћена за све људе, али црквом Светог Духа постају само они који се крсте.
Каква је последица, браћо, тога што Свети Дух живи у нама? Последица је та, што ми више нисмо своји. Када се Дух Свети усели у наша телеса, тада је Он господар над нама а не ми над њим ни над собом. Тада смо ми, браћо, својина Бога Духа Светога.
А шта значи то, браћо, да на Тајној Вечери, када Господ опра ноге и Јуди и када Јуда прими од Господа залогај хлеба тада, вели се, уђе у њега сатана (Јов. 13, 27)? О да стршаних речи! О да страшне казне за богоиздајство! Не значи ли то, браћо, да кад се и ми одрекнемо Бога који нас пере и храни, Дух Божји излази из нас а усељава се на Његово место сатана? О да тешка значења! О да грозне опомене свима нама крштенима! Дух Свети се уселио у нас при крштењу и направно од нас храм Себи. Но Дух Свети не станује у нама насилно него по нашој доброј вољи. Ако погрешимо против Њега, он се исељава из нас; место Њега улази сатана, и наш телесни храм претвара се у свињац.
О душе Свети Свеблаги, не остави нас. Смилуј се и опрости нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Дан Нови Стари Празник
четвртак 1. јун (19.мај) Свети свештеномученик Патрикије
петак 2. јун (20.мај) Свети мученик Талалеј; преподобни Стефан Пиперски (Оданије Вазнесења) пост
субота 3. јун (21.мај) +++ СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА; преподобна Јелена Дечанска
Летње (духовске) задушнице
недеља 4. јун (22.мај) +++ СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ – ДУХОВИ – ТРОЈИЦЕ
понедељак 5. јун (23.мај) +++ ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 6. јун (24.мај) +++ ДУХОВСКИ УТОРАК
среда 7. јун (25.мај) Треће обретење главе светог Јована Крститеља
четвртак 8. јун (26.мај) Свети апостол Карп и Алфеј
петак 9. јун (27.мај) Свети свештеномученик Терапонт
субота 10. јун (28.мај) Преподобни Никита Исповедник (Оданије Педесетице)
недеља 11. јун (29.мај) Преподобномученица Теодосија Тирска (Петровске покладе)
понедељак 12. јун (30.мај) Преподобни Исакије Далматски (Почетак поста) пост
уторак 13. јун (31.мај) Свети апостол Јерма; свети мученик Ермије пост
среда 14. јун (1.јун) Свети мученик Јустин Философ; Преподобни Јустин Ћелијски пост
четвртак 15. јун (2.јун) Свети мученик Никифор; Свештеномученик Еразмо Охридски пост
петак 16. јун (3.јун) Свети мученик Лукилијан; Св. муч. Димитрије царевић пост
субота 17. јун (4.јун) Свети Митрофан; Св.Марта и Марија; Св.Јоаникије Црногорски (Богић) пост
недеља 18. јун (5.јун) Свети свештеномученик Доротеј; преподобни Петар Коришки пост
понедељак 19. јун (6.јун) Преподобни Висарион и Иларион Нови пост
уторак 20. јун (7.јун) Свети свештеномученик Теодор Анкирски пост
среда 21. јун (8.јун) Свети великомученик Теодор Стратилат пост
четвртак 22. јун (9.јун) Свети Кирило Александријски пост
петак 23. јун (10.јун) Свети свештеномученик Тимотеј Пруски пост
субота 24. јун (11.јун) Свети апостоли Вартоломеј и Варнава пост
недеља 25. јун (12.јун) Преподобни Онуфрије Велики; преподобни Петар Атонски пост
понедељак 26. јун (13.јун) Света мученица Акилина и свети Трифилије Левкусијски пост
уторак 27. јун (14.јун) Свети пророк Јелисеј; свети Методије Цариградски пост
среда 28. јун (15.јун) Св. Амос; +++СВ. МУЧЕНИК КНЕЗ ЛАЗАР И СВ. МУЧЕНИЦИ СРПСКИ – ВИДОВДАН пост
четвртак 29. јун (16.јун) Свети Тихон Аматунски Чудотворац пост
петак 30. јун (17.јун) Свети мученици Мануил; Савел и Исмаил пост

http://pravoslavnikalendar.iz.rs/

x

Check Also

Kurs za negovateljice u Knjaževcu

U Regionalnom centru za stručno usavršavanje u periodu od 15. do 17. ...