Home / Drugi pišu / Danas su Duhovi – Sveta Trojica

Danas su Duhovi – Sveta Trojica

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najvećih praznika Sveta trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

Duhovi predstavljaju i “rođendan” Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole.

To je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, koji se takođe slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja.

Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevanđelima, pored Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizički treće lice Svete trojice – Sveti Duh.

Prvi dan Duhova posvećen je jevanđelskom događaju – silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenika. Hramovi se ukrašavaju zelenilom, a crkveni pod se prekriva travom.

Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi…

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.
U mnogim mestima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda.

Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava.

Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica, a to je i esnafska slava trgovaca.

nedelja 4. jun (22.maj) +++ SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE – DUHOVI – TROJICE

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE – DUHOVI – TROJICE

Poslušavši reči Hristove, apostoli se vratiše po Njegovom Vaznesenju, u Jerusalim i tu na molitvi sačekaše silazak Duha Svetoga. Deseti dan po Hristovom Vaznesenju, pojavi se Duh Sveti u vidu velike plamene buktinje i razdeli se plamenim jezicima na sve apostole. Tada oni dobiše čudesne moći, između ostalog moć da govore mnogim jezicima i da čine čudesa. Mnogo ljudi tada poverova u Hrista i krstiše se u Njegovo ime.

Naša Crkva praznuje ovaj događaj u 50-i dan posle Vaskrsenja ili 10-i dan posle Vaznesenja Hristovog (Spasovdan) i zove se DUHOVI ili TROJICE.

Za ovaj praznik se u našim hramovima služi Sveta Liturgija, unosi se sveža trava i cveće i posle molitve klečeći i moleći se Bogu, pletu se venci, koji se odnose domovima i stavljaju pored slavskih ikona u kući i kandila.

Tropar (glas 8):Blagosloven jesi Hriste Bože naš, iže premudri lovci javljej, nizposlav im Duha svjatago, i tjem ulovljej vseljeniju, čelovjekoljubče slava Tebje.

Sveti mučenik Vasilisk

Srodnik svetog Teodora Tirona. Bi mučen zajedno sa Evtropijem i Kleonikom. Kada ova poslednja dvojica biše raspeti, i izdahnuše 3. marta, Vasilisk bi vraćen ponovo u tamnicu. U tom se desi smena carskih namesnika, te Vasilisk osta dugo tamnujući. Sa suzama moljaše se Vasilisk Bogu, da Njemu ne uskrati mučeničku smrt. I po dugoj molitvi javi mu se sam Gospod Isus, obeća mu ispuniti želju i posla ga u njegovo selo, da se pozdravi sa majkom i braćom. U tom dođe novi namesnik Agripa i u gradu Amasiju učini Gospod preko Svoga mučenika velika čudesa, zbog kojih mnogi narod poverova u Hrista. Agripa naredi mučeniku da prinese žrtvu Apolonu. „Apolon znači gubitelj!“ reče Vasilisk, i usrdnom molitvom skruši idola u prah i nebesnim ognjem spali hram. Uplašeni Agripa pripisivaše sve to mađijama, i naredi te Vasiliska mačem posekoše. U tom Agripa poludi, i u ludilu ode na gubilište, nađe malo krvi mučenikove u prašini i priveza je sebi pod pojas, od čega posta zdrav. Došavši sebi, on se krsti. Docnije neki Marin, građanin Komanski (Komani upravo zvaše se mesto pogubljenja Vasiliskova), podiže crkvu na moštima mučenikovim, u kojima mnogi bolesnici nahođahu isceljenje.

Sveti mučenik Jovan Vladimir, knez Srpski

Sveti mučenik Jovan Vladimir, beše od roda kneževskog iz Zahumlja. Deda mu se zvaše Hvalimir, a otac Petrislav. Jovan Vladimir (990 – 1016) je od oko 1000. do 1016. godine bio vladar Duklje, najistaknutije srpske kneževine tog doba. Njegova vladavina se odvijala tokom dugotrajnog rata između Vizantije i Samuilovog carstva. Bio je u savezništvu sa Vizantijom, što mu nije pomoglo da zaštiti svoju zemlju od cara Samuila, koji je osvojio Duklju 1009/1010, a njega utamničio u Prespi, na jugozapadu današnje Makedonije. Prema Ljetopisu Popa Dukljanina, Samuilova kćerka Teodora Kosara je zavoljevši zarobljenog kneza molila oca da je uda za njega. Samuilo je dao Kosaru za ženu Jovanu Vladimiru, a zatim svog novog zeta vratio na dukljanski presto, davši mu pri tom da kao njegov vazal vlada i severnim delom oblasti Drača. Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar. Vladao je u miru, izbegavši da se uključi u veliki rat, koji je kulminirao 1014. vizantijskom pobedom nad Samuilom. Samuilo je nedugo nakon toga preminuo, a na vlast dođe njegov sin Radomir. No brat od strica Radomirov, Vladislav ubi Radomira i posta vladar 1015. godine. I Jovan Vladimir bi podmuklo ubijen 22. maja 1016. po naređenju Jovana Vladislava. Obezglavljen je na prevaru ispred jedne crkve u Prespi. Jovan Vladimir je sahranjen u Prespi. Dve ili tri godine nakon sahrane njegove mošti su prenesene u Duklju, a oko 1215. u Drač, gde su ostale do 1381. Nakon toga su čuvane u Manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana sve do 1995, kada su prebačene u sabornu crkvu u Tirani, sedište Albanske pravoslavne crkve. Sve do današnjeg doba mnogi vernici hodočaste do njegovih moštiju, naročito za njegov praznik. Relikvija vezana za Svetog Jovana Vladimira je i krst koji je on držao u rukama kada su ga pogubili. Taj krst se vjekovima čuva u porodici Andrović iz Veljih Mikulića kod Bara. Svake godine na Trojičin dan iznosi se pred litijom na vrh planine Rumije. Sveti Jovan Vladimir se smatra nebeskim zaštitnikom grada Bara. Na ikonama se obično predstavlja kao kralj u vladarskom ruhu sa krunom na glavi, sa svojom odsečenom glavom u levoj, i krstom u desnoj ruci. Nedugo po smrti priznat je za sveca i mučenika, sa praznikom 22. maja. On je prvi srpski svetac.

Tropar (glas 4):

Krst svetli koji ti se javio sa nebesa, svima si propovedao, prosvetivši svetlo narode, Vladimire slavni, ukrasivši se, obliven krvlju tvojom, udostojio si se počasti Nebeskih, predstojeći Svetoj Trojici: Zato se sa slobodom moli da nas spase.

Drugi vaseljenski sabor

U vreme cara Teodosija Velikog ovaj sabor bi sazvan 381.

godine u Carigradu, da utvrdi učenje pravoslavno o Duhu Svetome, o kome krivo učaše tadašnji arhiepiskop carigradski Makedonije. Ovaj duhoborni arhiepiskop, naime, učaše kao da je Duh Sveti tvar Božja a ne ipostas božanska, ravna ipostasi Oca i Sina i s ovima jednobitna. Makedonije bi od sabora osuđen, a Nikejski Simvol Vere dopunjen još učenjem o Svetom Duhu.

Sveti pravedni Melhisedek, car Salimski

Savremenik praoca Avrama. Po rečima apostola Pavla on je bio kao car i sveštenik praobraz Gospoda Isusa Hrista (Jevr 7).

Melhisedak, car Salimski,
Imade li koga svoga?
On car beše i sveštenik
Najvišega Cara — Boga
Od Avrama veći beše,
Tajna beše i ostade. —
On Avrama blagoslovi,
Avram njemu danak dade.
Car u svetu i sveštenik,
On praobraz Hristu posta,
Mir i pravdu on najavi —
Tajna beše, tajna osta.
Ne zna mu se rod ni konac,
Ni dužina zemnog veka.
Al’ se znade da bejaše
Divan uzor od čoveka.
Divan uzor od čoveka.
Cara, sveca, pravednika.
Melhisedek time posta
Prorok Hrista i — praslika.
Bez ijedne reči prorok,
No prekrasnom tek ličnošću;
Bez ijedne reči prorok.
Prorok — pravdom i milošću.

RASUĐIVANJE

Kako je Mojsej mogao postiti 40 dana? Kako su mnogi hrišćanski podvižnici mogli živeti, i to dugovečno živeti. u krajnjoj uzdržljivosti od jela i pića? Telesnom čoveku, koji ne zna za duhovni život, to je nemoguće verovati, Nemoguće mu je to i dokazati, jer poimanje toga postiže se samo opitom. Kad su sv. Vasiliska mučitelji držali tri dama bez hleba i vode, pa mu onda ponudili da jede, on odbije govoreći da nije gladan. „Ja sam,” veli, ,,ispunjen besmrtnom hranom, i neću da primam smrtnu. Vas hrani zemaljski hleb, a mene nebesna reč Božja; vas veseli vino, a mene blagodat Svetoga Duha; vas zasićava meso, mene post; vas krepi sila, telesna, a mene Krst Hristov; vas bogati zlato, a mene ljubav Hristova; vas krase odela, a mene dobrodetelj; vi se veselite smehom, a ja se utešavam duhom kroz molitvu.” Evo čoveka, jednog od mnogih, i mnogih, na kome se potvrdila reč Hristova: ne živi čovjek o samom hljebu no svakoj riječi koja izlazi iz usta Božjih (Mat. 4, 4)!

SOZERCANJE

Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetoga u tainstvu krštenja i to:
1. kako ta blagodat čisti čoveka od prvorodnog greha,
2. kako ga ona učvršćuje u građane slobode Hristove.

BESEDA

o telima ljudskim kao hramovima
Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama; kojega imate od Boga, i nijeste svoji? Jer ste kupljeni skupo (1 Kor. 6, 19—20)
Zbog čega su, braćo, telesa naša postala crkvom Svetoga Duha? Zbog toga što smo plaćeni skupo. Gospod Hristos platio nas je Svojim brigama, trudovima, mukama i smrću. Zbog te cene mi smo se udostojili da budemo crkvom Svetog Duha.
No neko će reći: ta cena je davno plaćena, a mi živimo 20 stoleća posle toga? Svejedno: cena nije plaćena za jedno vreme i za jedno pokolenje nego za sva vremena i za sva pokolenja od Adama do Strašnoga Suda. I ako se još budu na zemlji rodile milijarde i milijarde ljudskih bića, za sve njih je cena već plaćena. Cena je tako velika i bogata, da kad bi se sav pesak morski pretvorio u ljude, ona bi bila dovoljna.
Od koga trenutka, braćo, telesa naša postaju crkvom Svetoga Duha? Od trenutka našega krštenja. Cena je plaćena za sve ljude, ali crkvom Svetog Duha postaju samo oni koji se krste.
Kakva je posledica, braćo, toga što Sveti Duh živi u nama? Posledica je ta, što mi više nismo svoji. Kada se Duh Sveti useli u naša telesa, tada je On gospodar nad nama a ne mi nad njim ni nad sobom. Tada smo mi, braćo, svojina Boga Duha Svetoga.
A šta znači to, braćo, da na Tajnoj Večeri, kada Gospod opra noge i Judi i kada Juda primi od Gospoda zalogaj hleba tada, veli se, uđe u njega satana (Jov. 13, 27)? O da stršanih reči! O da strašne kazne za bogoizdajstvo! Ne znači li to, braćo, da kad se i mi odreknemo Boga koji nas pere i hrani, Duh Božji izlazi iz nas a useljava se na Njegovo mesto satana? O da teška značenja! O da grozne opomene svima nama krštenima! Duh Sveti se uselio u nas pri krštenju i napravno od nas hram Sebi. No Duh Sveti ne stanuje u nama nasilno nego po našoj dobroj volji. Ako pogrešimo protiv Njega, on se iseljava iz nas; mesto Njega ulazi satana, i naš telesni hram pretvara se u svinjac.
O duše Sveti Sveblagi, ne ostavi nas. Smiluj se i oprosti nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik
četvrtak 1. jun (19.maj) Sveti sveštenomučenik Patrikije
petak 2. jun (20.maj) Sveti mučenik Talalej; prepodobni Stefan Piperski (Odanije Vaznesenja) post
subota 3. jun (21.maj) +++ SVETI CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA; prepodobna Jelena Dečanska
Letnje (duhovske) zadušnice
nedelja 4. jun (22.maj) +++ SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE – DUHOVI – TROJICE
ponedeljak 5. jun (23.maj) +++ DUHOVSKI PONEDELJAK
utorak 6. jun (24.maj) +++ DUHOVSKI UTORAK
sreda 7. jun (25.maj) Treće obretenje glave svetog Jovana Krstitelja
četvrtak 8. jun (26.maj) Sveti apostol Karp i Alfej
petak 9. jun (27.maj) Sveti sveštenomučenik Terapont
subota 10. jun (28.maj) Prepodobni Nikita Ispovednik (Odanije Pedesetice)
nedelja 11. jun (29.maj) Prepodobnomučenica Teodosija Tirska (Petrovske poklade)
ponedeljak 12. jun (30.maj) Prepodobni Isakije Dalmatski (Početak posta) post
utorak 13. jun (31.maj) Sveti apostol Jerma; sveti mučenik Ermije post
sreda 14. jun (1.jun) Sveti mučenik Justin Filosof; Prepodobni Justin Ćelijski post
četvrtak 15. jun (2.jun) Sveti mučenik Nikifor; Sveštenomučenik Erazmo Ohridski post
petak 16. jun (3.jun) Sveti mučenik Lukilijan; Sv. muč. Dimitrije carević post
subota 17. jun (4.jun) Sveti Mitrofan; Sv.Marta i Marija; Sv.Joanikije Crnogorski (Bogić) post
nedelja 18. jun (5.jun) Sveti sveštenomučenik Dorotej; prepodobni Petar Koriški post
ponedeljak 19. jun (6.jun) Prepodobni Visarion i Ilarion Novi post
utorak 20. jun (7.jun) Sveti sveštenomučenik Teodor Ankirski post
sreda 21. jun (8.jun) Sveti velikomučenik Teodor Stratilat post
četvrtak 22. jun (9.jun) Sveti Kirilo Aleksandrijski post
petak 23. jun (10.jun) Sveti sveštenomučenik Timotej Pruski post
subota 24. jun (11.jun) Sveti apostoli Vartolomej i Varnava post
nedelja 25. jun (12.jun) Prepodobni Onufrije Veliki; prepodobni Petar Atonski post
ponedeljak 26. jun (13.jun) Sveta mučenica Akilina i sveti Trifilije Levkusijski post
utorak 27. jun (14.jun) Sveti prorok Jelisej; sveti Metodije Carigradski post
sreda 28. jun (15.jun) Sv. Amos; +++SV. MUČENIK KNEZ LAZAR I SV. MUČENICI SRPSKI – VIDOVDAN post
četvrtak 29. jun (16.jun) Sveti Tihon Amatunski Čudotvorac post
petak 30. jun (17.jun) Sveti mučenici Manuil; Savel i Ismail post

http://pravoslavnikalendar.iz.rs/

x

Check Also

Prezentacija rakija brenda “Gospodska“ (Foto & Video)

– U Domu kulture u Knjaževcu je krajem protekle nedelje Firma “Frutimo“ ...