Home / Istorijski dogadjaji / DANAS SU BLAGOVESTI

DANAS SU BLAGOVESTI

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u petak 7. aprila praznuju jedna od najradosnijih dana u hrišćanstvu – Blagovesti, dan kada se arhangel Gavrilo ukazao Bogorodici donoseći joj radnosnu vest da će roditi Isusa Hrista.

Ovaj praznik obiluje mnogim običajima i narodnim verovanjima, a posebno poštovanje ukazuju mu žene, naročito one koje nemaju dece.

Običaji i narodna verovanja

Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima. Običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano da bi se u samo svitanje začula pesma devojaka. Na taj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.

Na taj dan okupljalo se i staro i mlado oko velike seoske vatre koja se zalagala obično na brdu i to grančicama koje su uoči Blagovesti sakupljale mlade devojke. U vezi sa paljenjem ove vatre postoji lep običaj. Reč je o bukari, običaju kada mladi momci preskaču tu vatru. Verovalo se da ukoliko uspeju, zmija ih neće ujesti. Štaviše, narod veruje da se na ovaj dan iz zimskog sna bude zmije koje izlaze iz svojih skrovišta.

– Reč zmija nije se izgovarala na dan Blagovesti baš zbog toga.

Uoči Blagovesti…

– Deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

– Verovalo se i da se na ovaj dan žene ne češljaju.

– Ne valja na taj dan praviti nove opanke.

– Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele porod, one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici. Od Blagovesti počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce.

– Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu. Predanje kaže da ni ptice na Blagovesti ne prave svoja gnezda.

Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.

– Na Blagovesti pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.

 

петак 7. април (25.мар) +++ БЛАГОВЕСТИ пост

 

Благовести

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

ТРОПАР (глас 4):Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније; Син Божиј, Син Дјеви бивајет, и Гаврил благодат благовјествујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: радујсја благодатнаја, Господ с тобоју.

Свети мученице Пелагија, Теодосија и Дула

Ове три свете жене пострадаше за Господа. Пелагија и Теодосија после тамновања и мука беху заједно мачем посечене. А света Дула, која беше служавка, пострада сама и сконча у граду Никомидији. Три беле руже, поливене крвљу мученичком, пресади Бог у небесну градину Своју.

O да дивне вести: радуј се Пречиста,
Ти нам роди Христа!
O радосне вестп: радуј се Девице,
Светла Голубице!
Радуј cе Марије, радуј благодатна.
Ти капијо златна!
O купино сјајна, неопалимаја,
Зоро новог сјаја!
Гаврил речи снује, и сам се радује.
Благовест казује!
Благовест казује, цело небо слуша,
Твоја трепти Душа!
Храму си служила, Богу се предала.
Храмом си постала!
Радуј се Пречиста, небесна невесто,
Ти си царски престо!
O радуј се кротка. Кроткога ћеш родит”,
И свет препородит”!
Радуј се Послушна, Бог те послушао,
Славом увенчао!
O радуј се Сузна, сузом омекшана.
Духом просијана!
O радуј се Нишча, но најбогатија.
Од сунца светлија!
Измоли нам радост у Твог сина Христа,
O Дево Пречиста!

РАСУЂИВАЊЕ

Питали авву Атанасија: Како је то Син раван Оцу? Он одговори: “Као што су два ока а један вид.” Одговор изврсан. Попут овога ми можемо додати: као што су два уха а један слух. Исто тако за све три божанске ипостаси: као што су три свеће а једна иста светлост.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Пресвету Деву Марију и то:
1. како смерно. послушно и предано служаше Богу 11 година у храму,
2. како смерно, послушно и предано служаше Богу у одаји својој
у Назарету,
3. како смерно, послушно и предано прими божанску благовест од архангела Гаврила.

БЕСЕДА

О свемогућству речи Божје
У Боги је све могуће што рече (Лк. 1, 37).
И рече Бог да буде светлост и би светлост: Док Бог не рече, светлости не би. Нити ма кога би ко би знао шта је то светлост, док Бог не рече и док светлост не поста. Исто тако. кад Бог рече, онда поста вода и суха земља, и свод звездани, и биље, и животиње, најзад и човек. Док Бог не рече, ништа од свега тога не би,нити ма кога би осим Бога, ко би знао да све то може постојати. Силом речи своје Бог створи све што се створи на земљи и на небу. Што год Бог захоће да буде,и рекне да то буде, то мора да буде, и не може а да не буде, јер је реч Божја неодољива и стваралачка. Створење света велико је чудо речи Божје.
Створивши све твари, Бог је опет речју Својом поставио ред и начин постојања свих твари и опхођења и одношаја твари према твари. И тај ред и начин што Бог постави велико је чудо речи Божје
Но постоји ред и начин међу тварима, видљиви и докучиви за нас људе, а постоји ред и начин невидљиви и недокучиви. По томе невидљивом и недокучивом реду и начину, који је тајна у Светој Тројици, десише се и дешавају се оне појаве, које људи називају нарочитим чудесима. Једна таква појава јесте безмужно зачеће Господа Исуса Христа у утроби Пресвете Деве Марије. То изгледа упадица у видљиви и докучљиви ред и начин, но то није никаква упадица за невидљиви и недокучљиви ред и начин. То рођење ваистину је велико чудо, ваљда највеће чудо које је нама смртним откривено. Но и сав створени свет је чудо, и сав видљиви и докучљиви ред и начин је чудо, и свуколико то чудо постало је речју Божјом, дакле онако исто као што се и Господ зачео у девичкој утроби. И ово и оно збило се силом речи Божје. Зато дивни Гаврил и одговара

Дан Нови Стари Празник
субота 1. април (19.мар) Свети мученици Хризант, Дарија и други; преподобни Симон Дајбабски пост
недеља 2. април (20.мар) Преподобни Оци побијени у манастиру светог Саве Освећеног пост
понедељак 3. април (21.мар) Преподобни Јаков Исповедник пост
уторак 4. април (22.мар) Свети свештеномученик Василије Анкирски пост
среда 5. април (23.мар) Свети преподобномученик Никон и други пост
четвртак 6. април (24.мар) Преподобни Захарије (Претпразништво Благовести) пост
петак 7. април (25.мар) +++ БЛАГОВЕСТИ пост
субота 8. април (26.мар) Сабор светог архангела Гаврила
Лазарева Субота – Врбица (Оданије благовести)
пост
недеља 9. април (27.мар) +++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – ЦВЕТИ пост
понедељак 10. април (28.мар) Преподобни Иларион Исповедник пост
уторак 11. април (29.мар) Преподобни Марко Ареутски пост
среда 12. април (30.мар) Преподобни Јован Лествичник пост
четвртак 13. април (31.мар) Велики четвртак (Велико бденије) пост
петак 14. април (1.апр) +++ ВЕЛИКИ ПЕТАК пост
субота 15. април (2.апр) +++ВЕЛИКА СУБОТА пост
недеља 16. април (3.апр) +++ ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА – ВАСКРС
понедељак 17. април (4.апр) +++ ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 18. април (5.апр) +++ ВАСКРСНИ УТОРАК
среда 19. април (6.апр) Свети Евтихије Цариградски
четвртак 20. април (7.апр) Преподобни Георгије Митиленски
петак 21. април (8.апр) Свети апостол Иродион, Агав, Руф и други с њима (Источни петак)
субота 22. април (9.апр) Свети мученик Евпсихије
недеља 23. април (10.апр) Свети мученик Терентије
понедељак 24. април (11.апр) Свети свештеномученик Антипа (Побусани понедељак)
уторак 25. април (12.апр) Преподобни Василије Исповедник
среда 26. април (13.апр) Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски пост
четвртак 27. април (14.апр) Свети Мартин Исповедник
петак 28. април (15.апр) Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим пост
субота 29. април (16.апр) Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина
недеља 30. април (17.апр) Преподобни Симеон Персијски

 

 

(EPK/Wikipedia) /http://www.pravoslavnikalendar.iz.rs/

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Još četovoro Knjaževčana na spisku pozitivnih

  Ukupan broj osoba zaraženih kovidom 19 na području knjaževačke opštine povećan ...