Home / Drugi pišu / DANAS JE VELIKI PETAK – – RASPEĆE HRISTOVO

DANAS JE VELIKI PETAK – – RASPEĆE HRISTOVO

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi s Blagovestima. Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Crkva Svetog Đorđa u Knjaževcu  objavila je raspord bogosluženja tokom uskršnjih praznika.

Carski časovi na Veliki petak počinju u 8:00, večernja služba i iznošenje plaštanice u 16:00, a čitanje statija, ophod oko crkve i provlačenje ispod plaštanice u 22:00 časa.

Na Veliku subotu i na dan Uskrsa, u nedelju, Sveta liturgija je u 8:00, a večernja služba u 16:00 časova.

 

Pravoslavni hrišćani u nedelju obeležavaju Uskrs.

Patrijarh Irinej čestitao je svim vernicima predstojeći Vaskrs uz poruku “Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod”.

“Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Životodavac, daruje svako dobro a ovome narodu, što će reći svemu rodu hrišćanskom i pravoslavnom, i svim ljudima dobre volje, da bi svi zajedno predokusili radost budućeg veka, radost vaskrsenja i večnoga života”, naveo je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici.

Patrijarh je poručio i da živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, a greh nečim modernim i prihvatljivim.

“Omladini se umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta”, naveo je.

Ovo ne jesti nikako

Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi. Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“.

Devojke će večeras usnuti budućeg muža

U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

петак 14. април (1.апр) +++ ВЕЛИКИ ПЕТАК пост

ВЕЛИКИ ПЕТАК – РАСПЕЋЕ ХРИСТОВО

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: Распни га! Распни га! Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.

Тропар (глас 2):Благообразниј Јосиф с древа сњем пречистоје тјело твоје, плашчаницеју чистоју обвив, и воњами во гробје новје покрив положи.

Начин прослављања

Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења – на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном о распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.

Народни обичаји

Свуда где Срби живе, народ од раног јутра одлази у цркву на молитве, а увече на службе на којима се износи плаштаница и врши опело Исусу Христу. Тада се народ поклања Христовом гробу и целива плаштаницу. Врше се и литије око храма. Строги је пост, а оно што је нарочито забрањено је пијење вина, јер оно представља Крв Господњу. Жене кувају варице и младе коприве. Варица се носи

 

Дан Нови Стари Празник
субота 1. април (19.мар) Свети мученици Хризант, Дарија и други; преподобни Симон Дајбабски пост
недеља 2. април (20.мар) Преподобни Оци побијени у манастиру светог Саве Освећеног пост
понедељак 3. април (21.мар) Преподобни Јаков Исповедник пост
уторак 4. април (22.мар) Свети свештеномученик Василије Анкирски пост
среда 5. април (23.мар) Свети преподобномученик Никон и други пост
четвртак 6. април (24.мар) Преподобни Захарије (Претпразништво Благовести) пост
петак 7. април (25.мар) +++ БЛАГОВЕСТИ пост
субота 8. април (26.мар) Сабор светог архангела Гаврила
Лазарева Субота – Врбица (Оданије благовести)
пост
недеља 9. април (27.мар) +++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – ЦВЕТИ пост
понедељак 10. април (28.мар) Преподобни Иларион Исповедник пост
уторак 11. април (29.мар) Преподобни Марко Ареутски пост
среда 12. април (30.мар) Преподобни Јован Лествичник пост
четвртак 13. април (31.мар) Велики четвртак (Велико бденије) пост
петак 14. април (1.апр) +++ ВЕЛИКИ ПЕТАК пост
субота 15. април (2.апр) +++ВЕЛИКА СУБОТА пост
недеља 16. април (3.апр) +++ ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА – ВАСКРС
понедељак 17. април (4.апр) +++ ВАСКРСНИ ПОНЕДЕЉАК
уторак 18. април (5.апр) +++ ВАСКРСНИ УТОРАК
среда 19. април (6.апр) Свети Евтихије Цариградски
четвртак 20. април (7.апр) Преподобни Георгије Митиленски
петак 21. април (8.апр) Свети апостол Иродион, Агав, Руф и други с њима (Источни петак)
субота 22. април (9.апр) Свети мученик Евпсихије
недеља 23. април (10.апр) Свети мученик Терентије
понедељак 24. април (11.апр) Свети свештеномученик Антипа (Побусани понедељак)
уторак 25. април (12.апр) Преподобни Василије Исповедник
среда 26. април (13.апр) Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски пост
четвртак 27. април (14.апр) Свети Мартин Исповедник
петак 28. април (15.апр) Свети апостоли Аристарх, Пуд и Трофим пост
субота 29. април (16.апр) Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина
недеља 30. април (17.апр) Преподобни Симеон Персијски



Izvor B92/http://pravoslavnikalendar.iz.rs/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

x

Check Also

Još četovoro Knjaževčana na spisku pozitivnih

  Ukupan broj osoba zaraženih kovidom 19 na području knjaževačke opštine povećan ...