Home / Drugi pišu / DANAS JE ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE MALA GOSPOJINA

DANAS JE ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE MALA GOSPOJINA

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Rođenje presvete Bogorodice koji se još naziva i Mala Gospojina ili Mala Bogorodica.

Ovaj praznik spada u red najvećih crkvenih praznika, a danas se, veruje narod, završava i period Međudnevice – vremena između dva velika praznika posvećena devici Mariji – Velike i Male Gospojine.

ZAJEČAR DANAS OBELEŽAVA SLAVU SABORNOG HRAMA ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE I SLAVU GRADA.

Svetom Arhijerejskom liturgijom u Sabornom hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Zaječaru, danas je počelo svečano obeležavanje slave ovog Hrama i Grada Zaječara, Male Gospojine.

Mala Gospijina se u Srbiji smatra velikim narodnim praznikom. Smatra se da se od danas više ne ide u šume, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu. Još jedno narodno verovanje kaže da kada je na Malu Gospojinu vedro, i jesen će biti vedra, a i da zima neće biti mnogo jaka. Uz to, jesenje svadbe u Srbiji su od drevnih vremena počinjale upravo od današnjeg dana, tako da uskoro možete da očekujete odlazak u svatove. Na ovaj dan održavaju se  i mnogobrojni vašari, od kojih je najpoznatiji negotinski, koji ima dugu tradiciju i traje više od 150 godina.

Čak iako ne slavite i ne idete u goste, veruje se da na današnji dan, u čast Bogorodice i veselja koje je njeno rođenje donelo, svi treba da budu lepo obučeni i doterani. Tako će do sledeće Gospojine njihovi domovi bili čisti i puni vedrine.

 

ZAJEČAR DANAS OBELEŽAVA SLAVU SABORNOG HRAMA ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE I SLAVU GRADA

Uz crkvena zvona, u 11 sati, od Saborne crkve, centralnim ulicama krenula je velika gradska litija. Kolona, na čijem čelu su bile devojčice i dečaci, mladi zaječarski karatisti koji su nosili barjake, kretala se od Sabornog hrama kretala ulicom Timočke bune do Pozorišta, zatim ulicom Svetozara Markovića do kružnog toka u centru grada i ulicom Nikole Pašića do ulice Timočke bune i Saborne crkve. Tokom litije povorka je zastajala nekoliko puta, a kod Trga Nikole Pašića upućen je i blagoslov svima koji u gradu žive.

Ceremoniji je prisustvovao i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić sa svojim saradnicima. Pored gradskih zvaničnika i sveštenika, u povorci su bili i pripadnici Vojske Srbije, Vojni orkestar iz Niša, mladi zaječarski sportisti i brojni građani.

Mala Gospijina se u Srbiji smatra velikim narodnim praznikom, a danas se, veruje narod, završava i period Međudnevice – vremena između dva velika praznika posvećena devici Mariji – Velike i Male Gospojine.

Čak iako ne slavite i ne idete u goste, veruje se da na današnji dan, u čast Bogorodice i veselja koje je njeno rođenje donelo, svi treba da budu lepo obučeni i doterani. Tako će do sledeće Gospojine njihovi domovi bili čisti i puni vedrine.

 

etvrtak 21. septembar (8.sep) +++ ROŽDESTVO PRESVETE BOGORODICE – MALA GOSPOJINA
Roždestvo Presvete Bogorodice

Sveta Deva Marija rodi se od starih roditelja svojih, Joakima i Ane. Otac joj beše iz plemena Davidova, a mater od roda Aronova. I tako ona beše po ocu od roda carska, a po majci od roda arhijerejska, i time već predobražavaše Onoga, koji će se iz nje roditi, kao Cara i Prvosveštenika. Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, – ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga. oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest sv. arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

Tropar (glas 4):Roždestvo tvoje Bogorodice Djevo, radost vozvjesti vsej vseljenjej iz tebe bo vozsija solnce pravdi Hristos Bog naš, i razruši kljatvu dade blagoslovenije i uprazdniv smert, darova nam život vječnij.

Praznik svete Bogorodice Kališke

U manastiru sv. Bogorodice blizu sela Kališta, zapadno od Struge, sv. Bogomater pokazivala je svoju silu i milost kroz mnogobrojna čudesa. Mnogi bolesnici bili su isceljivani čudotvorno, a razbojnici koji su umišljali pljačkati ili skrnaviti manastir bili su ljuto kažnjavani nevidljivom silom. U hramu se nalazi i čudotvorna ikona sv. Bogorodice, a u blizini dve celebne vode: sv. Petra i sv. Ananije. Nedaleko od glavnog hrama nalazi se paraklis sv. Atanasija u pešteri.

Praznik ikone svete Bogorodice Počajevske

U Volinskoj guberniji nalazi se znameniti manastir sv. Bogorodice u Počajevu, gde se sv. Bogomater javila prvo okolo 1340. god. jednome od dvojice inoka, koji su se tu u jednoj pešteri podvizavali. Od tada to mesto postade nepresušnim izvorom mnogobrojnih čudesa.

O mnogoželjena i dugočekana,
Plačem od Gospoda Devo isplakana!
Telesni hram bićeš Duha Presvetoga.
Majkom ćeš se zvati Slova Prevečnoga.
Plamenom kupinom nazvali su tebe,
Jer božanski oganj primićeš u sebe,
Gorećeš od ognja, no sagoret nećeš,
Nosićeš plod zlatni, i svetu donećeš.
Nosilica Onog, koji nebo nosi,
Kome celo nebo pohvalu uznosi, –
S tobom će se zbiti čudo od čudesa,
Jer ćeš nosit nebo, šira od nebesa!
Skuplja si nam, Devo, od dragog kamenja,
Jer si ljudskom rodu istočnik spasenja;
Za to nek te slavi vasiona cela,
O presveta Devo, o grlice bela!
Car nebesni želi u svet ovaj doći,
O kapijo krasna, kroz tebe će proći,
Kad porasteš, Devo, rodićeš nam Hrista
Iz tvoga će tela Sunce da zablista.

RASUĐIVANJE

Sveti Dionisije Areopagit opisuje bezmernu radost, i blistanje spolja i iznutra, i neopisano neko blagouhanje, koje on oseti u prisustvu sv. Bogorodice, kada ju poseti u Jerusalimu. U svome oduševljenju on kaže, da kad ne bi poznavao jedinoga istinoga Boga, on bi Nju, Svetu Devu Mariju, priznao za Boga. Takav silan i neobičan utisak činila je na ljude sveta Deva još za vreme svoga telesnog života na zemlji. Nesravnjivo veću silu i slavu pak zadobila je ona posle svoje telesne smrti, kada je voljom Božjom uzvišena nad angelskim silama. Njena sila dolazi od njene neprestane molitve Bogu za verne, za sve one, koji se njoj za pomoć obraćaju. Sv. Jovan Novgorodski, kad se s narodom molio njoj za pomoć protiv neprijateljske vojske, poznao je, da se i ona u tom času sa suzama molila Gospodu za njih. I Novgorod je bio čudesno spasen. Kako je bila bolećiva prema raspetome Sinu svome, tako je sveta Prečista bolećiva i prema svima nevoljnicima, koji se njoj za pomoć obraćaju. Može se reći, da je sva zemlja pokrivena čudesima njene milosti. U Beogradu i danas živi jedan kafedžija C. J, rodom iz sela Labuništa, iza Struge, koga je majka kao slepa dovela u manastir Kališki, gde je posle molitve sveštenikove nad njim pred ikonom sv. Bogorodice, ponovo progledao. Prvi inok u Počajevu video je plameni stub od zemlje do neba, i u tom plamenom stubu video je sv. Bogorodicu. Ona je stajala na jednom kamenu, i na tom mestu, gde je ona onda stajala, otvorila se celebna voda, koja i dan danas pomaže mnogim bolesnicima.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesni dar Božji Solomonu (I Car. 3), i to:
1. kako se javi Gospod Solomonu u Gavaonu i upita ga šta hoće da mu da;
2. kako Solomon poiska srce razumno, da može suditi narodu i raspoznavati dobro i zlo;
3. kako mu Bog darova i što je iskao i što nije iskao.

BESEDA

o jednodušnosti Sina i Oca
Sin ne može ništa činiti sam od
sebe nego što vidi da otac čini
(Jov. 5, 19).
Kako treba razumeti reči ove, braćo? Da li onako kako su neki jeretici razumevali, na ime, da je Sin manji od Oca i nemoćniji od Oca? Ne, nikako. Usta koja tako tumačiše reči Gospodnje, beščešće govoriše. Nego ove reči treba razumeti, kako su ih razumeli i Oci naši sveti, na ime: da je Sin ravan Ocu u svemu, i da zbog njihova ravenstva hotenja i ljubavi i mudrosti Sin ne može ništa činiti na suprot volji Očevoj, ni ljubavi Očevoj, ni mudrosti Očevoj. Tako ni Otac ne može činiti ništa na suprot Sina, niti Duh Sveti na suprot Oca i Sina. Sve što Otac hoće i voli i misli, to i Sin i Duh Sveti hoće i voli i misli. Harmonija nesravnjiva, jedinstvo nerazdelno, biće neiskazano! Jasno je, dakle, da Sin i ne može i ne hoće činiti ništa sam od sebe, na Svoju ruku, bez harmonije i jedinstva sa silom Očevom i voljom Očevom. Da je ovo tumačenje tačno, svedoči sam Gospod daljim Svojim rečima: kao što otac vaskrsava mrtve i oživljuje, tako i sin koje hoće oživljuje. Vidite li ravenstvo volje i sile? Ono što hoće Otac, hoće i Sin; ono što može Otac, može i Sin. Da niko, dakle, ne deli božanstvo, i ne navlači prokletstvo na sebe. Bog se ne može razdeliti, i onaj, ko pokuša deliti Božanstvo, i jedno lice umanjavati a drugo uzvišavati, ne može se spasti.
Presveta Trojice, Bože naš, tri po ipostasi a jedan po suštini, živote, svetlosti i ljubavi, prizri na nas i pomiluj nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik
petak 1. septembar (19.avg) Sveti mučenik Andrej Stratilat post
subota 2. septembar (20.avg) Sveti prorok Samuilo; sveti sveštenomučenik Filip Iraklijski
nedelja 3. septembar (21.avg) Sv. apostol Tadej; sv. muč. Vasa sa decom; sv. muč. Rafailo Šišatovački
ponedeljak 4. septembar (22.avg) Sveti mučenik Agatonik; sveti sveštenomučenik Gorazd Češki
utorak 5. septembar (23.avg) Sveti sveštenomučenik Irinej; sveti mučenik Lup (Odanije Uspenija)
sreda 6. septembar (24.avg) Sveti sveštenomučenik Evtihije; sveta mučenica Sira post
četvrtak 7. septembar (25.avg) Prenos moštiju svetog apostola Vartolomeja; sveti apostol Tit
petak 8. septembar (26.avg) Sveti mučenici Adrijan i Natalija post
subota 9. septembar (27.avg) Prepodobni Pimen Veliki
nedelja 10. septembar (28.avg) Prepodobni Mojsej Murin; prepodobni Sava Pskovski
ponedeljak 11. septembar (29.avg) +++ USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA post
utorak 12. septembar (30.avg) Prenos moštiju svetog Aleksandra Nevskog; Sabor srpskih svetitelja
sreda 13. septembar (31.avg) Polaganje pojasa Presvete Bogorodice; Sv. mučenici jasenovački post
četvrtak 14. septembar (1.sep) Prepodobni Simeon Stolpnik – Crkvena Nova godina
petak 15. septembar (2.sep) Sveti mučenik Mamant; sveti Jovan Posnik post
subota 16. septembar (3.sep) Sveti sveštmuč. Antim; sveti Joanikije, Prvi Patrijarh srpski
nedelja 17. septembar (4.sep) Sv. svmuč. Vavila; prorok Mojsej Bogovidac; sveti Petar Dabrobosanski
ponedeljak 18. septembar (5.sep) Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta
utorak 19. septembar (6.sep) Čudo Svetog arhangela Mihaila; sveti mučenik Evdokije
sreda 20. septembar (7.sep) Sveti mučenik Sozont (Pretprazanstvo Rođenja Presvete Bogorodice) post
četvrtak 21. septembar (8.sep) +++ ROŽDESTVO PRESVETE BOGORODICE – MALA GOSPOJINA
petak 22. septembar (9.sep) Sveti pravedni Joakim i Ana post
subota 23. septembar (10.sep) Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora
nedelja 24. septembar (11.sep) Prepodobna Teodora; prepodobni Sergije i German
ponedeljak 25. septembar (12.sep) Sv. sveštenomučenik Avtonom (Odanije Rođenja Presvete Bogorodice)
utorak 26. septembar (13.sep) Sveti sveštenomučenik Kornilije (Predpraznstvo Vozdviženja)
sreda 27. septembar (14.sep) +++ VOZDVIŽENJE ČASNOG KRSTA – KRSTOVDAN post
četvrtak 28. septembar (15.sep) Sveti velikomučenik Nikita; sveti Josif Temišvarski
petak 29. septembar (16.sep) Prepodobni Dorotej; sveti Kiprijan; sv. velikomuč. Jefimija post
subota 30. septembar (17.sep) Svete mučenice Vera, Nada i Ljubav i mati im Sofija

 

 

 

 

Izvor RM – http://pravoslavnikalendar.iz.rs/

x

Check Also

Koncert ansambla KOLO – 4.oktobra

Dom kulture Knjaževac u subotu 4.novembra organizuje koncert ansambla KOLO. Početak koncerta ...