Home / Istorijski dogadjaji / Danas je praznik Časne verige

Danas je praznik Časne verige

          
 


              29.01.2014
Julijanski (stari) kalendar:
            16.01.2014
Danas je praznik Svetog apostola Petra – Časne verige. Na ovaj dan
spominje se sveti apostol Petar zbog veriga u koje je bio okovan po
naredbi cara Iroda. U njegovoj tamnici pojavi se anđeo i verige spadoše
sa Petra (Del. ap. 17, 7).

Te verige hrišćani su sačuvali koliko zbog uspomene na svetog Petra,
toliko i zbog njihove isceliteljske moći. Priča se da su se mnogi
bolesnici izlečili samo dodirnuvši verige (kao i ubrus apostola Pavla –
Dela apostolska 19, 12).

Patrijarh jerusalimski, sveti Juvenal, dao je te verige na dar carici
Evdokiji, prognanoj ženi cara Teodosija mlađeg. Carica ih je
prepolovila, pa je jednu polovinu poslala crkvi Svetih apostola u
Carigrad, a drugu polovinu dala svojoj ćerki Evdoksiji, ženi
Valentijanovoj, u Rim. Evdoksija je sazidala crkvu sv. Petra i položila u
nju ove verige, kao i one kojima je svetitelja u Rimu okovao imperator
Neron.

sreda 29. januar (16.jan) Časne verige Svetog apostola Petra; prepodobni Romilo Ravanički


veti apostol Petar

Spominje
se ovoga dana zbog veriga, u koje bi okovan od bezakonog Iroda, i koje
pri pojavi angela u tamnici spadoše s njega (Dap 12, 7). Te verige čuvahu
hrišćani koliko zbog uspomene na velikog apostola, toliko i zbog njihove
celebne moći, jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih (kao i o
ubrus apostola Pavla, Dap 19, 12). Patrijarh jerusalimski sveti Juvenal
dade te verige na dar carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija
Mlađeg, a ova ih prepolovi, pa jednu polovinu posla crkvi Svetih
apostola u Carigrad, a drugo svojoj kćeri carici Evdoksiji, ženi
Valentijanovoj u Rim. Ova Evdoksija sazida crkvu Svetog Petra, i položi u
nju ove verige zajedno sa onim, u koje beše Petar pred svoju smrt okovan
od cara Nerona (v. 29. jun).

Tropar (glas 4):Rime
ne ostavlj, k nama prišel jesi čestnimi verigami jaže nosil jesi,
apostolov pervoprestolne; imže vjeroju poklanjajuščesja, molimesja:
tvojimi k Bogu molitvami daruj nam veliju milost.

Sveti mučenici Pevsip, Elevsip, Malevsip i baba im LeonilaPostradali
za Hrista u vreme cara Marka Avrelija (161-180) u Francuskoj. Tri
brata, tri blizanca. Najpre samo Leonila beše hrišćanka, dok unuci njeni
behu neznabošci. Posle dugih saveta od strane blagočestive Leonile i
mesnoga sveštenika ova tri brata se krste. Krstivši se, oni počnu svim
mladićkim žarom revnovati za svoju veru, i u toj revnosti pođu i
polupaju sve idole po celoj okolini. Optuženi i izvedeni na sud, oni
priznadu svoje delo i javno ispovede veru svoju u Hrista. Sudija ih baci
u tamnicu, pa pozove babu Leonilu i uputi je, da i ona pođe u tamnicu i
posavetuje svoje unuke, da se odreknu Hrista i poklone idolima. Leonila
ćutke pođe u tamnicu, no mesto da savetuje unuke da se odreknu prave
vere, ona ih počne hrabriti, da se ne pokolebaju, no da istraju do kraja
u svima mukama i umru za Hrista. Kada ih sudija ponovo ispita i vide
njihovu još pojačanu nepokolebljivost u veri, osudi ih na smrt. Sva
trojica najpre budu obešeni o jedno drvo gde višahu „kao strune na
guslama“, po tom šibani, i najzad ognjem sažeženi. Neka žena, Jovila,
oduševljena hrabrošću ovih mučenika, povika: „I ja sam hrišćanka!“ Odmah,
nju uhvate, i zajedno sa staricom Leonilom mačem poseku.

Prepodobni mučenik Damaskin Gabrovski

Podvizavao
se u Hilandaru, gde je postao i igumanom. Kad je potražio od nekih
Turaka dug manastirski, ovi nagovore jednu ženu muslimanku, te ona uđe u
kuću, gde je stanovao Damaskin. Tada oni Turci dođu i nađu tu ženu, pa
odvuku Damaskina pred kadiju. Damaskinu bude predloženo: ili da bude
obešen, ili da se poturči, na što on odsudno rekne: „Bila bi ludost, kad
bih ja za privremeni život kupio večnu pogibao“. Bude obešen 1771.
godine u Svištovu. Tako Damaskin žrtvova svoje telo da spase dušu svoju.
No njegove ubice postiže odmah kazna Božja. Oni sedoše u čun da se
prevezu preko Dunava, no iznenadnom burom budu izvrnuti i utopljeni.

Prepodobni Romilo RavaničkiRođen
u Vidinu. Bio učenikom svetog Grigorija Sinaita. Podvizavao se u
nekoliko manastira. U Ravanici (u Srbiji) zajedno sa njim bio je i
Konstantin Camblak. Tu se sveti Romil upokojio u Gospodu, oko 1375.
godine.

Tropar (glas 8):Potocima
tvojih suza besplotnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše,
umnožio si velikim trudom svoje talante. Bio si svećnak svetu, sijajući
svojim čudesima, Romilo oče naš: Moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Držite se slavnog Hrista

I njegovog Jevanđelja,

On je za vas pripremio

Večnost sjaja i veselja.

He bojte se ljutih rana,

Prolazne su: niti smrti:

Verne Hristu smrt ne može

Ni sakriti ni satrti.

U sred ognja tri unuka

Hvalu Bogu uznesoše,

Dok im zlice dragu babu

Leonilu posekoše.
RASUĐIVANJE
Ništa tako ne lomi gordost
ljudsku kao naviknuta poslušnost prema starijima. U staroj Sparti
poslušnost se smatrala velikom vrlinom. Priča se kako je jedan vojnik
spartanski u boju jureći s obnaženim mačem, sustigao neprijatelja, i
taman kad je zamahnuo da ga poseče, truba zatrubi za prestanak boja, a
on spusti mač u korice. Kad ga je neko, ko je video, upitao, zašto ne
poseče neprijatelja, on odgovori: „Bolje poslušati vojvodu nego poseći
neprijatelja!“

Poslušnost hrišćanska razlikuje se od ove spartanske poslušnosti po
tome što je ona dragovoljna i što ima za cilj spasenje duše, tj. nije radi
očuvanja carstva zemaljskog nego radi zadobijanja carstva nebeskog. Sv.
Jovan Kolov počeo je svoj podvig kod nekoga starca Tivejskog. Starac, da
bi naučio učenika poslušnosti, posadi suho drvo u zemlju i naredi
učeniku, da svaki dan zaleva. Tri godine bezropotno je Jovan zalivao
suho drvo, dok ovo najzad nije ozelenelo i plod donelo. To je plod
bezropotne poslušnosti. Sam raspeti Gospod posl?šlivъ bыlь daž? do sme?ti (Fil. 2, 8).

SOZERCANJE
Da sozercavam mir Gospoda Isusa i to:

1. mir koji On nošaše u duši Svojoj — jedini savršeni Mironosac,

2. mir koji On stvaraše među ljudima — jedini savršeni Mirotvorac,

3. mir koji On dade učenicima Svojim — jedini savršeni Mirodavac.

BESEDA
o tome kako smo svi slobodni samo kao robovi Hristovi

Koji je pozvat u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji,

tako i koji je pozvat slobodnjak, rob je Hristov
(I kor. 7, 22)

Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se
ništa ne ceni punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne
cene stvari po boji i obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po
položaju i imanju, nego po srcu — po srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um
i volja. Prema toj, za svet vazda novoj nauci, nije rob onaj ko je spolja
zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu, telesnu slobodu. Po
svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a slobodnjak je
onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko
što manje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što
više uživa od živoga i slatkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob
je onaj ko što manje tvori volju svoju a što više volju tuđu, a slobodnjak
je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju tuđu. Po
hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što
manje volju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što
manje svoju. Robovati Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a
robovati svetu i sebi, grehu i poroku, jedino je smrtonosno robovanje.
Carevi na prestolu — čovek bi pomislio: ima li slobodnijih ljudi na
zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najnedostojniji robovi
zemlje. Okovani hrišćani u tamnici — čovek bi pomislio: ima li bednijih
robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se
slobodnim ljudima, i ispunjeni duhovnom radošću. pevali su psalme i
uzdizali blagodarne molitve Bogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću,
nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hristu skopčana s radošću
neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.

O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad
nas što jače vežeš za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo
prestali biti robovima ljutih i nemilosrdnih gospo dara. Tebi slava i
hvala vavek. Amin.

Dan Novi Stari Praznik
sreda 1. januar (19.dec) Sveti mučenik Bonifatije post
četvrtak 2. januar (20.dec) Sv. Ignjatije Bogonosac; Sv. Danilo, Drugi Arh. srpski
(Pretprazništvo Roždestva)
post
petak 3. januar (21.dec) Sveta mučenica Julijana; sveti Petar Kijevski post
subota 4. januar (22.dec) Sveta velikomučenica Anastasija post
neđelja 5. januar (23.dec) Svetih 10 mučenika Kritskih; prepodobni Naum Ohridski (Oci) – Tucindan post
ponedeljak 6. januar (24.dec) Sveta prepodobnomučenica Evgenija – Badnji dan post
utorak 7. januar (25.dec) +++ ROŽDESTVO HRISTOVO – BOŽIĆ
sreda 8. januar (26.dec) +++ SABOR PRESVETE BOGORODICE
četvrtak 9. januar (27.dec) +++ SVETI PRVOMUČENIK I ARHIĐAKON STEFAN
petak 10. januar (28.dec) Svetih 20.000 mučenika Nikomidijskih
subota 11. januar (29.dec) Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih
neđelja 12. januar (30.dec) Sveta mučenica Anisija; prepodobna Teodora
ponedeljak 13. januar (31.dec) Prepodobna Melanija; sv. Dositej Zagrebački Ispoved.
(Odanije Roždestva)
utorak 14. januar (1.jan) +++ OBREZANJE GOSPODNJE; SV. VASILIJE VELIKI (NOVA GODINA)
sreda 15. januar (2.jan) Prep. Serafim Sarovski; sveti Silvestar (Pretpr. Bogojavljenja)
četvrtak 16. januar (3.jan) Sveti prorok Malahija; sveti mučenik Gordije
petak 17. januar (4.jan) Sabor 70 svetih apostola; sveti Jevstatije srpski
subota 18. januar (5.jan) Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan post
neđelja 19. januar (6.jan) +++ BOGOJAVLJENJE
ponedeljak 20. januar (7.jan) +++ SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA – JOVANJDAN
utorak 21. januar (8.jan) Sv. muč. Julijan i Vasilisa; pr. Georgije Hozevit; sv. Grigorije Ohridski
sreda 22. januar (9.jan) Sveti mučenik Polievkt; sveti Filip Moskovski post
četvrtak 23. januar (10.jan) Sveti Grigorije Niski; prepodobni Dometijan
petak 24. januar (11.jan) Prepodobni Teodosije Veliki; prepodobni Mihailo post
subota 25. januar (12.jan) Sveta mučenica Tatijana; ikona Mlekopitateljica
neđelja 26. januar (13.jan) Sveti mučenici Ermil i Stratonik (Odanije Bogojavljenja)
ponedeljak 27. januar (14.jan) +++ SVETI SAVA – PRVI ARHIEPISKOP SRPSKI
utorak 28. januar (15.jan) Prepodobni Pavle; prepodobni Gavrilo Lesnovski
sreda 29. januar (16.jan) Časne verige Svetog apostola Petra; prepodobni Romilo Ravanički post
četvrtak 30. januar (17.jan) Prepodobni Antonije Veliki
petak 31. januar (18.jan) Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim Arhiepiskop srpski post


Leave a Reply

x

Check Also

Arhijerejska Liturgija u Knjaževcu ( Foto)

Njegovo Preosveštenstvo Episkop timočki g. Ilarion služio je svetu arhijerejsku liturgiju u ...