U Knjaževcu više hranilaca nego dece !!??

Kriza je višestruko povećala interesovanje za brigu o najmlađima u staroplaninskom regionu. “Sedamdesetih godina prošlog veka hraniteljstvo je bilo retko, a sada 34 porodice brinu o šezdesetak mališana”, kaže Snežana Nikolić, direktor knjaževačkog Centra za socijalni rad.

Dok je sedamdesetih godina prošlog veka bilo teško naći porodicu koja bi prihvatila da brine o deci bez roditeljskog staranja, kriza je okrenula situaciju na glavačke.

U staroplaninskom regionu sada se prosto otimaju ko će da uzme nekog mališana. Zainteresovano je, nezvanično, stotinak porodica koje bi htele da čuvaju decu, a to je više nego što ima napuštenih ili zanemarenih dečaka i devojčica iz ovog kraja!

- Interesovanje potencijalnih hraniteljskih porodica je veliko – potvrđuje i Snežana Nikolić, direktor Centra za socijalni rad “Mihajlo Stupar” u Knjaževcu. – Trenutno je u našoj opštini, koja ima dugu tradiciju ovog humanog posla, na čuvanju 61 dete u 34 familije.

Direktorka napominje da su po novim propisima kriterijumi pooštreni i svi koji žele da prime mališane u kuću moraju prethodno da prođu posebnu obuku, koju sprovode specijalizovani stručnjaci.

Tek kada polože završni test i pod uslovom da poseduju stan ili kuću koja ispunjava brojne i prilično stroge uslove, stiču pravo da konkurišu u centru.
Direktorka napominje da je ljubav prema deci glavni kriterijum koji motiviše hranioce, ali nema sumnje da se mnogi odlučuju da čuvaju mališane i zbog toga što država to solidno i redovno plaća. Po podacima Mirjane Grujić, odgovorne za finansije u centru, u maju je po detetu isplaćivano približno 27.000 dinara, plus socijalno i penzijsko osiguranje.

Niko neće bolesne

U centru naglašavaju da je najteže naći hranioce za bolesnu ili hendikepiranu decu. Trenutno ima petoro takvih mališana, od kojih je jedan dečak najteži slučaj. Nepokretan je i traži 24-časovnu negu.
- Svi hoće zdravo dete, a bolesne niko, iako se to više plaća – ističe direktorka Snežana.

Takvu zaradu ne daje radnicima nijedan privatnik u staroplaninskom regionu, a pogotovu ženama. Njih je mnogo više na birou od muškaraca, pa ne čudi što bi mnoge htele da čuvaju decu i tako obezbede posao kod kuće, što je prava lutrija u ovom kraju gde vlada ljuta besposlica.
- Došla sam da se raspitam u centru pod kojim uslovima bih mogla da uzmem dete – priznaje malo se snebivajući Knjaževčanka Suzana Đ, koju smo zatekli u hodniku centra. – Ostala sam bez posla, ne radim godinu dana, a komšinica je uzela dvoje dece i prima dobru nadoknadu. Što ne bih i ja, ionako nema drugog posla na vidiku.
Suzana kaže da ima pristojnu porodičnu kuću sa posebnom sobom za decu. Jedino je brine što je razvedena i strahuje da bi to mogao da bude veliki minus.
- Insistiramo na tome da dodelimo decu kompletnim porodicama i zahtevamo da osim supruge, i muž ide na obuku – naglašava direktorka Nikolić. – Samo u takvom ambijentu deca lišena staranja mogu da dobiju kompletnu roditeljsku pažnju koja im nedostaje.

Nasilje u porastu

Poslednjih godina zbog krize, besparice i besposlice raste nasilje u porodici, pogotovo u staroplaninskom regionu gde je prosek zarada na začelju u državi. Ima i drastičnih primera, kao što je slučaj roditelja koji su zimus polili dete hladnom vodom i isterali ga na zimu da se smrzne.
- Što se zanemarene dece tiče, ona potiču iz romskih, ali i iz srpskih porodica – navodi direktorka Nikolić.

- Ranije su Romi bili solidarniji, pa su rođaci preuzimali decu o kojima roditelji nisu hteli ili mogli da brinu zbog bolesti i drugih razloga. Sada je to ređe, kriza je učinila svoje.

izvor vesti-online

Popularity: 12% [?]